Stogodišnjica Rečne flotile Vojske Srbije

DOGAĐAJI  
Stogodišnjica Rečne flotile Vojske Srbije



SJAJNE VESTI STIŽU OD VOJSKE SRBIJE!

Centralna proslava stogodišnjice Rečne flotile Vojske Srbije, održaće se danas, 06. avgusta 2015. godine, na Keju žrtava racije u Novom Sadu.

Pre centralne proslave, u 9 sati biće otkriven spomenik heroju Aleksandru Beriću komandantu ratnog broda Rečnog monitora „Drava“ u istoimenoj kasarni u Novom Sadu. Berić je bio oficir Vojske Kraljevine Jugoslavije, i komandovao je monitorom „Drava“, kada je Nemačka avijacija napala Jugoslaviju, te je dva dana pružao žestok otpor, dok mu brod nije potopljen.

Rečna flotila proslavlja 6. avgust kao Dan Rečne flotile i Dan roda rečnih jedinica u znak sećanja na 1915. godinu, kada je kod beogradske Čukarice porinut prvi srpski ratni brod „Jadar“.

Komanda Rečne flotile se nalazi u Novom Sadu, a jedinice su stacionirane osim u tom gradu i u Beogradu i Šapcu, a flotila je namenjena za dejstva na unutrašnjim plovnim putevima.

Malo podsećanje (nije baš sve sjano):

Srpska rečna flota koja je nekada bila najveća u Evropi, zahvaljujući lošim privatizacijama i nemarnostima odgovornih, pljačkanjem ovih plovila koje su sada postale „ruine“, vratila se u vreme Kneževine Srbije.

Dovoljno govori podatak da su Miloš Obrenović i kapetan Miša Anastasijević u mladoj Knjaževini Srbiji četrdesetih godina 19. veka, imali flotu iste brojnosti kao danas Srbija koja ima 311 brodova registrovanih za privrednu plovidbu.

Početkom devedestih godina prošlog veka srpska brodarstva imala su 1.288 aktivnih plovnih objekata, a danas na spisku „Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu“ postoji 939 plovnih objekata, u proseku starija od 40 godina, a dozvolu za plovidbu ima svega 311 brodova, koji su samo povremeno aktivni a ostala plovila su desetkovana i trule, iako postoje odluke gradskih vlasti o tome gde takve ruine treba smeštati, međutim one se očigledno ne poštuju.

Naime, na 19. kilometru Save mereno od ušća, nalazi se zvanično groblje brodova, gde plutaju zarđala i očerupana moćna plovila nekadašnje privredne flote Srbije. Na njima su danas jedina posada pecaroši.

– Ima sigurno dvadesetak godina otkad su ovi brodovi ovde doterani, a danas posle svih privatizacija niko nema pojma čiji su. Šta je moglo da se očerupa i odnese, od namešataja do kablova, već je odneto. Pričalo se da treba da ih teraju u brodogradilište u Mitrovicu na sečenje, ali je i ono u stečaju, pa ne mogu ni u staro gvožđe – priča deda Slavko s Umke, dok motri na štapove u maloj laguni ograđenoj olupinama.

Nadamo se da će se početi sa opravkom ovih plovila i da se ona neće koristiti isključivo za „staro gvožđe“!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.