Ko je prvi registrovani Srbin u SAD?

ISTORIJA  
Ko je prvi registrovani Srbin u SAD?



SJAJNE VESTI!

Po istorijskim podacima prvi srbin koji se zadržao u SAD, je Đorđe Šagić koji je rođen u Austrougarskoj 30. aprila 1795, u gradiću Sekešfehervaru.

Imao je nameru da se  školuje za sveštenika u Sremskim Karlovcima, ali čim je napunio 18 godina napušta školsku klupu i prelazi u Srbiju gde se priključuje Karađorđu i ustanicima. Nakon poraza beži u Austriju i potom 1815. godine ukrcava, u Hamburgu na brod „Delever“ i krenuće put Novog sveta.

Čim je stigao, dobio je američko ime Džordž Fišer, oženio se bogatom Elizabetom Dejvis iz Misisipija i naselio se kod njenih roditelja. Imali su trojicu sinova, a najpoznatiji je bio Hiram Fišer, sa kojim je Đorđe po Kaliforniji, u vreme „zlatne groznice“, iskopao dva bisaga zlata.

Sredinom 19. veka, kada su Srbi počeli da podižu svoju prvu crkvu u Džeksonu, Đorđe Šagić im se pridružio i pomogao da osnuju brzorastuću koloniju srpskih doseljenika u Kaliforniji. Ženio se još tri puta. Drugi brak zaključio je u Galvestonu sa izvesnom M. S. Pejdž. Treći brak je sklopio sa Meri Karolin Fleming, a četvrti sa Karolin Fišer. Njegovi potomci pod prezimenima Fišer, Palmater i Malete žive na jugu SAD, u državama Tenesi, Teksas i Misisipi, u gradiću Džekson.

Zatim odlazi u Teksas koji je tada pripadao Meksiku, a Šagić nije ni slutio da će tamo ostati 20 godina. Aktivno je učestvovao u uspostavljanju nezavisnosti Teksasa, čak će Stivena Ostina, „oca Teskasa“, izvući iz zatvora u Meksiko Sitiju, a postaje i jedan od osnivača pravoslavne crkve u San Francisku, gradu u kojem je umro 11. juna 1873. godine. Tog dana zastave na konzulatima bile su na pola koplja, a topovi iz Alkatraza ispalili su plotune u njegovu čast. Sahranjen je pored četvrte supruge Karoline Fišer. Istoričar Džon Livingston uvrstio je Šagića među 200 najuglednijih Amerikanaca.

Đorđe Šagić je govorio 12 jezika. U Americi je imao osam imena i 23 zanimanja. Bio je sekretar Velike lože Teksasa i veliki majstor lože u Hjustonu.

Džek Malete je potomak Đorđa Šagića i ponosan je na svoje korene:

„Moja deca Elisa i Meri Kejt su studenti na Univerzitetu Misisipi, gde specijalizuju međunarodne odnose. Sin Tomas je izviđač, osvajač zlatne medalje u tri sporta na državnom igrama na Misisipiju i predstavnik u Vašingtonu. Rođak Džon Fišer je radio u američkoj vladi u Vašingtonu, a dalji rođak po dedi, Džef Kaningham, živi u Ostinu i sa sinom pomaže američkoj sirotinji“ – nabraja Džek Malete potomke svog srpskog dede.

Lari Malet, direktan potomak Đorđa Šagića, koji živi u Hjustonu protekle je nedelje boravio u Srbiji:

„Deda se interesovao za porodičnu istoriju, a istražujući sa dvojicom rođaka saznao je da je naš predak Džordž Fišer bio izuzetno poznat i cenjen u Teksasu. Sećam se njihovih priča, u to vreme bio sam gimnazijalac, a dedina neostvarena želja ostala je da poseti Srbiju. Rođak je pronašao dokumenta o Fišerovoj masonskoj loži i njegovom učešću u Teksaškoj revoluciji. Fišer iliti Šagić tokom celog života se bavio humanitarnim radom, pomagao je bolnice za decu, suprotstavljao se robovlasništvu“ – ispričao nam je Lari Malet, direktan potomak Đorđa Šagića

Po pričanju Malete u muzejima u Hjustonu i Ostinu, postoje postavke sa dokumentima i slikama njegovog čukundede Đorđa Šagića Fišera. U biblioteci Teksaškog državnog univerziteta nalazi se svežanj dokumenata i materijala na kojima je ispisano „Uspomene Džordža Fišera“. Knjige koje govore o istoriji Teksasa i njegovom razvoju sadrže i podatke o liku i ulozi Džordža Fišera, Srbina, jedne od najznačajnijih ličnosti u istoriji Teksasa.

„Plivačice Elis i Kejt i atletičar Tomas, deca Džeka Maletea, pisca i fotografa iz Džeksona u Misisipiju, direktni su naslednici“ – kaže Lari Malet, direktan potomak Đorđa Šagića, koji živi u Hjustonu.

U romanu „Doseljenik, 1815-2015” priču o prvom srpskom useljeniku u Ameriku ispisao je Aleksandar Slavković softverski inženjer koji već više od dvadeset godina živi u Pitsburgu. Život Đorđa Šagića istraživao je od 2002. godine, a pre osam godina objavio je knjigu na engleskom jeziku:

„Šagić je, pomažući na razne načine, bio učesnik prve četiri nacionalne revolucije u svetu, američke, meksičke, grčke i srpske, a koje su dovele i do raspada velikih imperija“

„Mi, kao porodica, iznenađeni smo da Srbi toliko pažnje poklanjaju našem dedi Đorđu Šagiću. S obzirom na to da Teslina naučna fondacija za Vidovdan priprema posebnu proslavu povodom 200 godina od dedinog doseljavanja u Ameriku, nas tridesetak potomaka Đorđa Šagića Fišera doći ćemo 28. juna u Filadelfiju da slavimo sa našim Srbima“ – obećava doktor Lari Malete.

Postoji ideja da se bista Đorđa Šagića postavi u Ambasadi SAD u Beogradu, a u septembru će izdavačka kuća „Admiral buks“ pokrenuti inicijativu da jedna od centralnih ulica u Beogradu ponese njegovo ime.



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.