Đerdapska klisura

PROMOCIJA SRBIJE, REPORTAŽE, TURIZAM  
Đerdapska klisura



SJAJNE VESTI!

Đerdapska klisura najveća i najlepša rečna klisura, stvara jedan od najlepših prizora u ovom delu sveta, gde Dunav menja svoju širinu od par kilometara do par stotina metara, vijuga i juri, gradeći moćnu klisuru visokih stenovitih litica.

Za Đerdap se znalo još od pre nove ere, kada su trgovci iz stare Grčke ovim putem prevozili robu, a veći značaj dobija za vreme rimskih careva, kada se probijaju putevi na levoj i desnoj obali Dunava. Mnogi rimski carevi su učestvovali u uređenju Đerdapa, kao Julije Cezar, ali je najpoznatiji ostao Trajan, osvajač Dakije, koji je uspeo da obezbedi prolaz kroz klisuru. On je dovršio put uklesan u stene desne obale Dunava, i izgradio prvi most na Dunavu između Turnu-Severina i Kostola. Na oko 2 kilometra nizvodno od hidrosistema „Đerdap I“, nalaze se ostaci starog rimskog utvrđenja Diana, jednog od najvećih i najbolje očuvanih rimskih utvrđenja kojeg je podigao Trajan, i vršilo je svoju funkciju do 6. veka, kad su ga porušili Sloveni i Avari.

Nešto nizvodnije, na oko 300 metara od samog centra Kladova, nalazi se još jedna tvrđava, tursko utvrđenje Fetislam koje je podignuto za vladavine sultana Sulejmana Veličanstvenog. Sastoji se iz malog i velikog grada, tako da je prilikom propasti mogla biti lako napuštena, jer je je imala dva nivoa odbrane.

Polovinom  XVIII veka i pojavom parnih brodova Đerdap postaje opet aktuelan, i aktivira se stari problem. Naime, Dunav je u predelu današnjeg Sipa dobio naziv Železna vrata, jer je u ovom delu plovidba bila faktički onemogućena, zbog velikog pada nivoa vode i podvodnih stena.

Dvadesetih godina XIX veka počelo je ispitivanje plovidbenih uslova i probijanje kanala kod Sipa, ali i pored toga, Dunav nije obuzdan sve do šezdesetih godina XX veka, izgradnjom brane i hidrocentrala (Đerdap I, II i III, jedno od najvećih postrojenja u ovom delu Evrope), čime je potpuno izmenjen tok reke. Na žalost, ovim je poplavljen i rimski put, i jedino što svedoči o njemu sad je Trajanova tabla, koja se može videti samo iz broda, jer je svega par metara iznad nivoa vode.

Na platou iznad Dunava, otkriveno je 1966. godine, i 8.000 godina staro neolitsko naselje Lepenski Vir.

Nacionalni park Đerdap zauzima površinu od oko 64.000 hektara, i pruža se uz desnu obalu Dunava, od Golupca do Sipa. Najlepši deo parka je grandiozna Đerdapska klisura poznata i kao Železna vrata, zbog svoje moći, ćudljivosti i neprohodnosti. Klisura se zapravo sastoji iz nekoliko delova: Gornja klisura, Gospođin vir (sa najvećom dubinom Dunava od 82 metra), Veliki i Mali kazan i Sipska klisura.

Ovaj park je izuzetno bogat biljnim i životinjskim svetom, tu se nalazi i jedna od najvećih hidrocentrala u ovom delu Evrope sa svojim ogromnim akumulacionim jezerom.

Kao posebna turistička atrakcija je Lepenski vir, a kad sta već tu nemojte propustiti ni da pogledate čuvenu Trajanovu tablu, koja se vidi samo iz čamca. Đerdapska klisura sa svojim tajnama, te bogatstvom ribe pastrmke, kečige, smuđa, soma, šarana, štuke, deverike i dr. veliki su izazov za sportske ribolovce da u vrtlozima Đerdapske klisure iskažu svoje umeće.

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.