Ariljska malina uspešno predstavljena na „EXPO 2015“ sajmu u Milanu

POLJOPRIVREDA  
Ariljska malina uspešno predstavljena na „EXPO 2015“ sajmu u Milanu



SJAJNE VESTI IZ MILANA!

Najdragoceniji proizvodi Ariljskog malinogorja, Ariljsko „crveno zlato“, su predstavljeni na paviljonu Mediteranskog klastera, na  prestižnom sajmu „Expo 2015“ u Milanu.

„Agro eko voće“ iz Arilja je uz pomoć Komesarijata naše Vlade uspelo da na jednom svetskom događaju predstave ovo voće i navode da su se mnogi privrednici iz svih krajeva planete zainteresovali za ulaganje u proizvodnju srpskog „crvenog zlata“.

„Sledeći ovakav sajam održavaće se 2020. godine u Dubaiju, a i tada ćemo pokazati zašto se ponosimo srpskom malinom. Naša zemlja mora ojačati proizvođačka udruženja i zadruge kako bi uzela primat u svetskoj proizvodnji. I dalje postoji nedostatak srpske maline na svetskom tržištu i u budućnosti se mora raditi na sadnom materijali kao i na izgradnji hladnjača i preradnih pogona za dobijanje finalnog proizvoda. Na sajmu smo uspeli da pokažemo ljudima koji vode ovu zemlju da moraju da prepoznaju ozbiljan rad i zalaganje poljoprivrednika koji se trude da imaju sigurnu proizvodnju i plasman na tržište“ – rekao je Božo Joković direktor zadruge „Agro eko voće“ iz Arilja.

Tačno je i to da malinari imaju mnogo problema da zadrže dobar rod, pogotovo zbog vremenskih neprilika. Iako uz sve te nedaće zadovoljni su sa ovogodišnji prinosom. Plodovi najzastupljenijih sorti u ariljskom području su srednje krupni do krupni, gde svaki teži 4-5 grama, čvrstog mesa koje je dobrog kvaliteta i prijatne arome.

Područje na kome se gaji i proizvodi Ariljska malina zove se Ariljsko malinogorje i obuhvata oblast opštine Arilje i susednih sela koja se sa njom graniče. Početak gajenja maline vezuje za kasni XIX vek, tačnije 1880. godinu i  smatra se da su srpski iseljenici doneli prve značajne sorte iz SAD-a. Početak robne proizvodnje vezuje se za kasne pedesete godine XX veka, kada se i definišu oblasti gajenja, prvenstevno u ariljskom, podrinjskom i podkopaoničkom kraju. U Ariljskom malinogorju prva robna proizvodnja je počela 1957, dok se ozbiljnijoj robnoj proizvodnji pristupilo sa izgradnjom hladnjače 1973 – 1974. godine. Najveća površina zasađena malinom je 4,5 ha, a vlasnik Milomir Stojić iz Mirosaljaca je višegodišnji svetski rekorder po prinosu po jedinici površine koji se kreće od 25 do 32 tone po hektaru, u proizvodnji bez navodnjavanja. Među malinarskim stanovništvom ovog kraja zaživeo je posebni način uzgajanja – „ariljski metod gajenja maline“.

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.