… i Mladen je razapeo zastavu na kojoj je pisalo: „Tamara, volim te“

ZANIMLJIVOSTI, OSTALI SPORTOVI  



SJAJNO I ROMATIČNO!

Da li ljubav ima granice? Jedan Mladen i jedna Tamara, glavni junaci ove priče.

Možda je i previše smelo, hrabro, a možda i ludo.
Ovaj momak je uradio nešto što malo ljudi na ovm svetu sme-može. Popeo se na vrh Materhorn koji neki nazivaju i „vrh smrti“ da bi pokazao svima šta misli o jednom životu, o jednom trenutku, o stanju njegovog srca. Jednostavno Mladen nije mario za sebe i svoj život nego je bio pun samopouzdanja i želje da pokaže da nekoga voli, da nekoga voli malo više od drugih.

Tamara, devojka o kojoj ništa ne znamo, je možda ponosna, a možda joj nedostaje još neki gest kako bi bila sigurna u njegovu ljubav. Međutim mi smo 100% sigurni, da od stotinu devojaka njih 98-99 bi se sigurno izjasnile: „Da, to je to!“. Možda i svih 100, ali ko to zna. U svakom slučaju ovaj gest je za divljenje svakog čoveka.

Mladen, hrabri momak iz Ovčar Banje u blizini Čačka, imao je lošu sreću da se rodi kao invalid sa teškim deformitetima obe šake, a na jednoj šaci su mu nedostajala dva prsta. Nije bio oduševljen ponašanjem okoline prema njemu, pa je od malena stvorio prkos da uspe u životu i dokaže okolini da nije ništa manje vredan u odnosu na njih.

Počeo je ga zanimati sport, posebno trčanje i duge šetnje kojima je ojačavao svoj naizgled krhki organizam i tu ga je primetio Petar Šunderić, instruktor alpinizma. Kada ga je prvi put sreo, Petar koji je iskusni sportista je znao da je ovom dečaku najjača osobina upornost i da mu je velika želja da sakrije svoje nedostatke i dokaže svima kako je i on ravnopravan član zajednice.

Odlučio je da mu pomogne, pa su počeli zajednički i da treniraju svakim danom i nedeljama povećavajući treninge koji su ponekad bili isuviše naporni za Mladenov organizam. Ali kada je u njegovim očima video odlučnost i radost shvatio je da nije pogrešio i da će ovaj momak i te kako uspeti. Posle uporna dva meseca treninga, Petar je odlučio da ga povede na probno – penjanje uz stenu. Kolika je to bila radost u dečakovom srcu to on najbolje zna, a tek kod trenera kada je shvatio da vreme provedeno sa Mladenom nije bilo uzaludno a još njegove hitre korake prilikom penjanja, e to je pravi uspeh.

Zatim ga je Petar poveo u Beograd, gde je u Prvoj gimnaziji prvi put u životu video veštačku stenu i prvi put je video nekog nalik sebi. Čuvenog Filipa Ribijea, sa Martinika, koga su roditelji odbacili i napustili čim su videli da je rođen sa teškim defomitetima. Filip je potom usvojen u Francuskoj, tamo je spoznao mnoge stvari, pa i lepotu penjanja, postavši potom planetarna zvezda, iako su mu i dlanovi i šake drugačije od naših. Shvatio je Mladen da i on to može postići, pa je prionuo maksimalnim treninzima.

Počeli su uspesi vrednog tandema Petar-Mladen, zajedno su se popeli na Mon Blan, zatim su osvojili i najviši vrh Italije, opasni Gran Paradizo, njihovoj sreći nije bilo kraja. Mladenovom neiskustvu pomagao je njegov trener Petar. Gde god bi zaškripalo pripomogao mu je, a on bi uzvratio i više nego što je trener mogao i da zamisli.

U Mladenov život uvukla se jedna Tamara, i rodila se velika ljubav za koju je spreman sve da učini, i odlučio se na odvažan korak za njenu ljubav, osvojiti vrh Materhorn … Vrh teško osvojiv i to je san svakog alpiniste.
Napravljena je mala ekspedicija, pa je uz trenera Petra krenuo i Miro Kalem, načelnik gorske službe spasavanja na Jahorini, pa prve dve Srpkinje koje su pošle da osvoje Materhorn, Danijela Babović i Katarina Manovski, i… Mladen sa svojim bratom Milanom, koji je rešio da pomogne da se san njegovog brata ostvari.

„Kada smo stali u podnožje, pogubili smo se. Danijela i ja samo krenuli potpuno pogrešnim pravcem, nismo ni verovali da smo uopšte tu, dole“, kaže zadovoljni Mladen Makojević.

Kada se pogleda iz podnožja pa do vrha – daleki je to put. Materhorn je visok – 4.478 metara i sve to treba savladati – toliko metara oštrih stena, klizavih i maltene vertikalnih. A mesta za grešku nema, ni za slabe, ni  za nespremne, a još su krenuli bez vodiča. Međutim volja, ljubav i želja da se dokaže da oni to mogu i Mladenova ljubav prema Tamari su ih terali napred, napred sve do samog vrha. I uspeli su svi nasmejani i radosni, a umor … ma kakav umor nema mesta za njega.

„Nema ničeg u životu bez ljubavi. Ali, nije dovoljno da nešto samo zavoliš. Nego, prvo zavoliš, pa onda prioneš na to. Drugačije ne biva“ – kaže nam Mladen, nasmejan i dalje.

Kada se popeo i ostvario svoj san, dokazavši sebi i planeti snagu ljubavi, uradio je još nešto. Izvadio je jedan komad platna i raširio, koliko god su to njegove šake mogle.

Na zastavi je pisalo „Tamara, volim te“.

U tim švajcarskim Alpima, gledajući baš u taj čuveni skoro neosvojivi vrh, neki tamo poznati čovek je napravio onu poznatu čokoladu, na čiji je omot i stavio Materhorn. Jedinstveni oblik Materhorna inspirisao je njega i njegovu fabriku čokolade Tobler za njihovu svetski poznatu čokoladu Toblerone.

Materhorn (Monte Červino) je planinski vrh Peninskih Alpa. Nalazi se na visini od 4.478 m i jedan je od najviših vrhova Alpa. Dugo vremena je smatran neosvojivim, a tek je 14. jula 1865. godine Englez Vimper je postao prvi čovek koji je osvojio Materhorn. Ovaj vrh se nalazi na južnoj granici švajcarskoga kantona Vale, a tu je i Cermat, čuveni centar zimskih sportova koji se nalazi u podnožju Materhorna, na nadmorskoj visini od 1.860 metara.

Da li ste vi bili nekad ovoliko uporni, odlučni, hrabri? Ako niste pokušajte jer tada ste srećni i vi i neko koga činite srećnim, a verovatno i okolina.

BRAVO MLADENE!
SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.