Mihailo Petrović Alas pre 121 godine postao profesor matematike na Velikoj školi

ISTORIJA, MATEMATIKA  
Mihailo Petrović Alas pre 121 godine postao profesor matematike na Velikoj školi



SJAJNE VESTI O MIHAILU PETROVIĆU ALASU

Mihailo Petrović Alas rođen je 6. maja 1868. godine u Beogradu, na Savskoj padini, a umro je 8. juna 1943. godine u svojoj kući na Kosančićevom vencu u Beogradu.

U rodnom Beogradu je završio sa odličnim uspehom i osnovnu školu pa Prvu mušku gimnaziju, a kao šesnaestogodišnjaka interesovala ga je hemija, pa je u svojoj kući napravio malu hemijsku laboratoriju. 1885. godine upisuje se na Prirodno-matematički odsek Filozofskog fakulteta Velike škole, gde se u drugoj godini studija opredeljuje za matematiku. Studije je završio jula 1889. godine, a u septembru te iste godine odlazi u Pariz gde priprema prijemni ispit za naučni odsek  Ecole Normale Superieure. Nakon položenog prijemnog ispita upisuje prestižnu parisku školu i postaje njen prvi strani student. Doktorirao je godinu dana pre roka sa disertacijom „O nulama i beskonačnosti integrala algebarskih i diferencijalnih jednačina“, 1894. godine, pred komisijom koju su činili vodeći ljudi iz oblasti matematike Poenkare, Ermit, Pela, Pikar, Apel, Darbu, Penleze, Lipman, kojom je izazvao veliku pažnju naučne javnosti.

Proglašen je za studenta generacije i stekao dve diplome: matematičkih i fizičkih nauka. Zbog izuzetnih rezultata bio je dva puta pozvan na prijem kod predsednika Francuske. 1905. godine postaje profesor Velike škole u Beogradu, a i jedan je od utemeljivača Beogradskog univerziteta. Mihailo je u to vreme bio jedan od najvećih stručnjaka u svetu za diferencijalne jednačine, i predavao je mnogim generacijama studenata, sve do odlaska u penziju 1938. godine. Bavio se i kriptografijom i njegovi šifarski sistemi dugo su se koristili u vojsci.

Voleo je i ribolov pa mu je dodeljen nadimak Alas, prvo je postao ribarski šegrt, kalfa, a 1895. položio je ispit za „ribarskog majstora“ i rekordan ulov je imao 1912. godine kada je ulovio soma teškog 120 kg. Na velikoj međunarodnoj izložbi, u Torinua u paviljonu Srbije, on je izložio svoju zbirku koja se odnosila na beogradski ribolov i ta zbirka je nagrađena sa zlatnom medaljom. Bio je član komisije na donošenju prvog „Zakona o slatkovodnom ribolovu“ na jezerima i rekama Srbije 1898. godine.

Mihailo je jedan od osnivača i član pevačkog društva „Suz“. Napisao je dva poznata dela „Roman  jegulje“, „Kroz polarnu oblast“ i knjgu „Đerdapski ribolovi u prošlosti i sadašnjosti“.

Mihaila Petrovića je objavio je 14 monografija i oko 260 stručno-naučnih rasprava. Za svoj obiman rad Mihailo je biran za člana više akademija nauka Beograd, Zagreb, Prag, Varšava i Bukurešt i naučno-matematičkih društava Beograd, Pariz, Prag, Krakov, Lajcig, Lavov, Palermo, itd.

Odlikovan je  ordenom Svetog Save petog do prvog reda, medalju Miloša Velikog, orden Belog orla, Orden rumunske krune, itd…

U njegovu čast Deveta beogradska gimnazija nosi njegovo ime, kao i jedna osnovna škola, u okviru koje radi i istoimena fondacija.

IMPRESIVNO I SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.