SJAJNE VESTI ZA SRBIJU

U Srbiji je voćarstvo, bitna grana naše poljoprivrede, veoma razvijena i osim individulnog razvijen je i plantažni uzgoj voća. Svake godine novi zasadi voća podižu se na zemljištima naše države i daju sve bogatiji rod, a to pospešuje organizovanu proizvodnju sokova i ostalih prerađevina od voća. To je jedan od razloga zbog čega je naša industrija voćnih sokova po svom kvalitetu postala lider u ovom delu Evrope.

Godišnje se u Srbiji proizvede oko 230 miliona litara voćnog soka, i mi smo jedan od većih proizvođača u regionu, s obzirom na to da Grčka proizvodi 187 miliona litara godišnje, Mađarska 127, Rumunija 111, Bugarska 106 miliona, a Slovenija 40. Prema podacima RZS, proizvodnja sokova u 2014. godine iznosila je 205.230 tona. Procenjuje se da ovo tržište vredi oko 300 miliona evra.

Da naši stanovnici imaju puno poverenje u domaće proizvođače, dokaz je i povremeni uvoz voćnih sokova sa drugih tržišta i pokušaj prodaje uz akcijske cene, što nije naišlo na očekivane rezultate. U 2014. godini izvoz je ostvaren u vrednosti od 37 miliona dolara dok je uvoz bio 16 miliona dolara. Ovo je jedan od dokaza da izvozimo vrlo kvalitetne sokove, koji se uspešno plasiraju i uspevaju da postignu dobru cenu na inostranom tržištu.

Prilikom kupovine soka malo ko od nas razmišlja kako on nastaje, mnogi misle ceđenjem voća, ali sokovi od ceđenog voća imaju kratak rok i moraju biti hlađeni. Bilo bi idealno kada bi bilo moguće da se sokovi proizvode u toku cele godine, a ne samo kad je berba voća. Treba da znamo da se od voća direktno ne proizvodi sok, nego se od jedne ili više vrsta voća dobija sirovina ili koncentrisani voćni sok. Od njega se razblaživanjem sa vodom dobija sok za piće.

Domaća industrija sokova jedna je od najprepoznatljivijih u ovom delu Evrope i izvozno najviše prisutna, ne samo na tržištima zemalja CEFTA, nego i van tržišta tih zemalja. Zemlje u koje se najviše izvozilo su Nemačka, Austrija, Ruska Federacija i zemlje bivše Jugoslavije, dok se uvoz ostvaruje najvećim delom iz Brazila, Austrije, Španije, Italije i Makedonije.

„Industrija voćnih sokova Srbije uspela je da se probije i na tržište EU, kupila je jednog od vodećih evropskih proizvođača sokova, slovenački „Fruktal„. On je sada u rukama našeg „Nektara“, što očito govori da smo regionalni lider u toj branši. U resornim organima države nema dovoljno sluha za ovu industriju. Izvoz voćnih sokova beleži rast, ali postoji još dosta prostora za njegov plasman. Trebalo bi da industrija sokova zajedno sa ministarstvom nauke sufinansira višegodišnje istraživanje pokazatelja kvaliteta srpskog voća kao sirovine za sokove. Radi se o proizvodima koji nisu dovoljno zastupljeni u toj industriji, pre svega, o šljivi, malini, što bi nametnulo novi standard i kvalitet na razvijenim tržištima. Posebno kada je reč o organski proizvedenim sokovima“ – objašnjava profesor Miladin Ševarlić, konsultant Udruženja proizvođača voćnih sokova Srbije.

Nekada se na ovim prostorima pila KABEZA koja se pravila od biljnog sirupa i sode. Takođe postojale su prave zanatske radnje koju su proizvodile soda-vodu i uz nju su nudile i pravu pravcatu kabezu. Pošto po sadašnjim pravilima i propisima za pravljenje soda-vode vlasnici su obavezni da zaposle tehnologa u proizvodnji, došlo je do situacije da vlasnici zatvaraju radnje.

Do pre par godina bile su dve sodadžijske radnje, jedna je bila u beogradskom Bulevaru revolucije, a druga u Hajduk Veljkovoj ulici u Kruševcu. Prateći savremeni trend življenja sada su na njihovim mestima novi lokali i stambeni blokovi, a te radnje su u lepim uspomenama starijim stanovnicima.

KUPUJMO NAŠE PROIZVODE!
SJAJNO!

  kupujmo domace proizvode, lider, sjajne vesti, sokovi, srbija, top vesti, vocarstvo