Deda Borko travar i lekovito bilje iz Svrljiga

PROMOCIJA SRBIJE, TURIZAM, ZANIMLJIVOSTI  
Deda Borko travar i lekovito bilje iz Svrljiga



SJAJNE VESTI O LEKOVITOM BILJU IZ SVRLJIGA I DEDA BORKU TRAVARU

Kada kažemo opština Svrljig, obično nas asocira na ono po čemu je i prepoznatljiva, a to je po sirevima, kvalitetnom mesu a posebno jagnjetini. Verovatno smo makar svi jednom čuli da je u Svrljigu nekada živeo poznati travar i iscelitelj poznatiji pod imenom deda Borko travar. Ono što nas zaintrigira je to ko je zapravao bio čuveni deda Borko i da li on još uvek radi kao travar i odakle to baš u Svrljigu.

Deda Borko ili Borislav Cvetković je svoje znanje i sposobnost prepoznavanja lekovitog bilja i njegove primene nasledio učeći od svog pretka Stojana Čučila, koji je u svoje vreme bio nadaleko poznat. Borko je bio cenjen među komšijama i prijateljima. Izlečio je mnogo ljudi i sve do 1958. godine je to radio bez dozvole tj. bez papira. U to vreme, kao i danas, to je bilo zakonom kažnjivo pa su ga vlasti proglasile nadrilekarom.
Deda Borko je mnogima vratio sreću na lice pa ni njega sreća nije zaobišla jer je uz pomoć akademika Jovana Tucakova uspeo da dobije depešu sa kojom je imao dozvolu da otvori prvu travarsku radnju u SFRJ. Naime, akademik Jovan sa beogradskog Instituta za proučavanje bilja je pozvao deda Borka da svoje umeće prepoznavanja biljaka i njihove osobine kao i latinske nazive iznese pred stručnjacima. Iako je bio nepismen sve biljke je poznavao u prste kao i za šta su dobre i koje tegobe mogu da ublaže kao i koje bolesti mogu da izleče.
Ono što je bilo presudno za otvaranje prve radnje narodne medicine u Titovoj Jugoslaviji u vlasništvu deda Borka je to što je on pomogao tadašnjem sekretaru sreskog komiteta Saveza komunista, Radovanu Pantoviću, da izleči kamen u bubregu i da ga se zauvek reši.

Iznenađeni i impresionirani stručnjaci dolazili su često da na Svrljiškim planinama traže retke vrste bilja koje im je Borko pokazivao, ali su i profesori ujedno od njega učili. Sve do svoje smrti Borko je radio neumorno i njegova radnja je bila širom otvorena za sve ljude.

Prenošenje znanja o lekovitim biljkama i njihovim primenama s kolena na koleno nastavilo se i u sledećim generacijama. Unuk Vlastimir Cvetković je od čuvenog deda Borka, učio da prepozna lekovitu travku i da pripremi čajne mešavine.
Čuvena izjava deda Borka „U prirodu ima lek za svaku boljku, al’ ga treba najdeš“ se i dan danas nalazi na ambalaži proizvoda iz njegove radnje, a koju nakon njegove smrti uspešno vodi njegov unuk.
Ljubav prema lekovitom bilju je ostala, tako da se sada isključivo bavi fitoterapijom. Danas Vlastimir ume da prepozna 600 biljnih vrsta, dok lekovite mešavine spravlja od 252 trave koje bere na Vlasini, Ozrenu, Rtnju i Svrljiškim planinama. Ono što je interesantno je to da tradiciju nije nastavio sam, nego mu nesebično pomažu supruga Suzana, sin Vladimir i ćerka Emilija.

Vlastimir predlaže i savetuje:

Protiv glavobolje i stresa
– 25g maslačka
– 30g divlje vrbene
– po 10g dobričice, podubice, razgona i matičnjaka
– 5g božura
Kašiku mešavine stavite u 1l hladne vode i kuvajte 3 min, ostavite da se ohladi, procedite i pijte 3x dnevno (pre jela po šoljicu). Po želji zasladite šećerom ili medom.

Za proširene vene
– 30g podbela
– po 20g lista maline i dugolisne bokvice
– po 15g siručice (medunika) i divlje jagode
Isitnite i pomešajte, stavite u 1l hladne vode i pustite da ključa 3minuta. Prohladite, procedite i pijte 3x dnevno po 1 špljicu pre jela.

Podmazuje grlo pomešajte:
– 30g cveta bagrema, 20g cveta kamilice, po 15g belog sleza i cveta jagorčevine i po 10g cveta zove i cveta lipe.
Kašiku mešavine sipajte u 1l hladne vode, kuvajte 3minuta i ostavite da se malo ohladi, procedite i pijte toplo 3x dnevno po šoljicu posle jela. Po želji zasladite šećerom ili medom. Čaj može da se podgreje, ali samo količina koju želite da popijete.

Snižava pritisak pomešajte:
– 50g cveta crvenog gloga
– 20g lista oraha
– po 10g gorocveta i kopitnjaka
– i po 5g ruzmarina i lista imele.
Kuvajte u 1l vode, a posudu sklonite sa vatre 3 minuta nakon što provri. Čaj prohladite, procedite i pijte 3x dnevno po šoljicu pre obroka.

Za bolje varenje pomešajte:
– 30g hajdučke trave
– po 20g petrovca i lista žalfije
– po 10g očajnice i kantariona
– i po 5 grama nane i kičice
Kašiku mešavine sipajte u 1l hladne vode, kuvajte 3minuta, ohladite i pijte 3x dnevno po 1 šoljicu pre jela.

Za prolećno jačanje pomešajte:
po 20g hajdučke trave, cikorije, gladiša, vranilovke i mlade koprive.
Kašiku ove mešavine stavite u 1l hladne vode, kuvajte 3 minuta i ohladite. Procedite i pijte u toku dana (može i ceo litar). Ovaj čaj jača oragnizam, smanjuje malaksalost i povećava imunitet.

Opština Svrljig je smeštena u kotlini između planinskih venaca Svrljiških planina koju preseca dolina reke Svrljiški Timok, pa je ovo područje tipično brdsko-planinskog tipa. Svrljiška kotlina predstavlja individualnu predeonu geografsku celinu u istočnoj Srbiji. Ova oblast obuhvata pretežni deo sliva Svrljiškog Timoka i leve sastavnice Belog Timoka.
Dakle Svrljig leži između planinskog venca Srvljiških planina (Zeleni vrh 1334 m) na jugu, ogranka Paješkog kamena (1074m), na istoku, planine Tresibabe (786 m) na severu i Kalafata i njegovih ogranaka (839 m) na zapadu. Na severozapadu je ograničena predelom Golak, na severu knjaževačkom kotlinom, na istoku Zaglavkom, na jugu Belopalanačkom kotlinom, a zatim oblašću Sićevačke klisure, Niškom i Aleksinačkom kotlinom, na jugu i jugozapadu.
Velika rasprostranjenost listopadnih šuma i šumskih pašnjaka veoma su bogat izvor biljaka koje se mogu naći na ovom predivnom području, od kojih je najpoznatija žalfija a ona raste na severnim padinama Svrljiških planina, na oko 900 metara nadmorske visine, hajdučka trava, zdravac, kopriva, kamilica, bosiljak, majčina dušica, divlje jagode i druge.
Na ovim predelima se mogu naći i biljke koje su posebno lekovite i to rudinski pelin, gorocvet, divlji luk, kopitnjak, trava hoću-neću, vilino sito, đurđevak, rastavić, perunika, kantarion, velebilje, matičnjak, mrazovac, mlečika i druge.

Kao i što smo naveli da je Svrljig poznat i po kvalitetu mesa a to je zbog toga što se na Svrljiškim planinama nalazi visok udeo biljaka zeljanica koje daju idealan odnos zelene mase za ispašu stoke. Upravo to je presudno za kvalitet mesa i mleka napasanih grla sa ovih pašnjaka koji imaju obeležja zdrave hrane. Specijalan kvalitet pašnjaka pripada planinama Devici i Zelenom vrhu gde raste barski bosiljak, rtanjski čaj, pasja trava, vilino sito, lisičiji rep, prava livadarka i druge trave, pa se grla napasana na ovim prostorima posebno ističu po svom kvalitetu, čak i u poređenju sa ostalim grlima ove zajednice.

Pored svog blagotvornog delovanja na sastav i kvalitet mleka i mesa, lekovito bilje ima vrlo veliki uticaj i u očuvanju dobrog zdravlja životinja koje se tim biljkama i hrane. U ishrani stoke sa svrljiških pašnjaka učestvuje preko 140 različitih vrsta trava, leptirnjača, lekovitog bilja i drugog, čime su i uslovljena specifična svojstva, naročito svrljiške ovce i svrljiškog sira. Pored izuzetne klime i čistog vazduha Svrljiške planine ne samo da su bogate lekovitim biljem, već se pojedine vrste mogu samo na njima pronaći. Najvažnije je to da svo bilje koje možemo tu naći ni sa čim nije zagađeno.

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.