Pre 6 godina umro je Patrijarh srpski Pavle

ISTORIJA  
Pre 6 godina umro je Patrijarh srpski Pavle



SJAJNE VESTI PODSEĆAJU

Danas je punih šest godina kako nas je napustio Njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski gospodin Pavle.
Rođen je 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci, Donji Miholjac pod imenom Gojko Stojčević.

Bio je 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve od 1990. do 2009. godine, a na tom mestu nasledio je patrijarha Germana.

Školovanje je započeo u Kućancima gde završava četiri razreda osnovne škole, i odlazi u Tuzlu da bi završio nižu gimnaziju. Pod uticajem rodbine upisuje šestorazrednu bogosloviju u Sarajevu od 1930. do 1936. godine. Po završetku školovanja u Sarajevu iste godine upisuje u Beogradu, Bogoslovski fakultet i Medicinski fakultet.

„Pozvani smo da činimo saglasno svome zvanju, onoliko koliko možemo i koliko nam je Bog dao. Ni manje, ni više, a ono što mi ne uspemo da učinimo, to ostaje da učini Gospod i nadopuni naše nedostatke.“

Uspešno završava Bogoslovski fakultet, a na Medicinskom fakultetu je stigao do druge godine studija. Kada je završio fakultet jedno vreme živi u manastiru Svete Trojice u Ovčaru, a zatim dobija posao veroučitelja deci izbeglica u Banji Koviljači. Tu se teško razboleo „na plućima“ i lekari su verovali da je tuberkuloza. Nisu mu davali velike šanse da se oporavi od ove teške bolesti, pa on odlazi u manastir Vujan. Provodi život u izolaciji i uspešno se oporavio,potom je zamonašen u manastiru Blagoveštenju 1946. godine kada je unapređen u čin jerođakona sa duhovnim imenom Pavle. Svojim vrednim radom napredovao je u službi pa 1954. godine unapređen je u čin jeromonaha, i iste godine napreduje u čin protosinđela. Već 1957. godine ima zvanje arhimandrit. Te godine odlazi u Atinu na dvogodišnje školovanje na postdiplomske studije na Bogoslovskom fakultetu.

Za episkopa raško-prizrenskog ustoličen je 13. oktobra 1957. godine, u prizrenskoj Sabornoj crkvi svetoga Đorđa. U svojoj eparhiji izgrađivao je nove crkve, obnavljao stare i porušene, posvećivao i monašio nove sveštenike i monahe.

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve postaje 1. decembra 1990. godine.

U ratnim dešavanjima na Kosovu Prizrenska bogoslovija Svetog Kirila i Metodija je privremeno premeštena u Niš, a sedište Raško-prizrenske eparhije iz Prizrena u manastir Gračanicu.

Kao episkop raško-prizrenski svedočio je u Ujedinjenim nacijama pred mnogobrojnim državnicima, o stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Tokom njegovog 19. godišnjeg patrijaraškog staža obnovljeno je i osnovano više eparhija. Obnovljena je Bogoslovija na Cetinju 1992. godine. Dve godina kasnije otvorena je Duhovna akademija Svetog Vasilija Ostroškog u Srbinju, a 1997. godine obnovljena je  i Bogoslovija u Kragujevcu, kao odsek Bogoslovije Svetog Save u Beogradu. Na majskom zasedanju Sabora 1999. godine osnovana je i Informativna služba Srpske pravoslavne crkve, Pravoslavlje Pres.
Za zasluge na naučnom bogoslovskom polju, Bogoslovski fakultet srpske pravoslavne crkve u Beogradu, patrijarhu Pavlu, 1988. godine dodeljuje zvanje počasnog doktora bogoslovlja.
Zbog povrede kuka 2005. godine primljen je na lečenje u Vojnomedicinsku akademiju. Ponovo odlazi na lečenje na VMA 13. novembra 2007. godine  sa jakom upalom pluća. U ovoj ustanovi proveo je dve godine na oporavku i lečenju, sve do svoje smrti.

– Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.

– Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina.

– Pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečoveštvo.

– Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.

– Kao Patrijarh srpski, svoje prvenstvo među jedinkama, a i svako prvenstvo među ljudima, shvatam kao prvenstvo služenja, žrtve i krsta.

-Crkva ne odbija ni one koji misle da su nevernici, pogotovu kad i oni traže načina da dođu u Patrijaršiju, svejedno iz kakvih namera. Uostalom, ja sam svešteno lice, a sveta tajna sveštenstva ne pravi odbir koga ćete primiti i saslušati, ako ga neka muka vodi do vas. A i grešnici su uglavnom veoma nesrećni ljudi, naročito kad su prepuni sebe.

– Smatram da smo za tragediju u Jugoslaviji odgovorni svi. Da su se u ovoj situaciji raspada Jugoslavije našli danas oni ljudi koji su je na miran, ljudski način, sporazumom stvorili 1918. godine, mislim da bi je oni i razložili na miran, ljudski način, sporazumom.

– Da je i svima nama, kao ljudima i hrišćanima, jasno načelo da „zlo dobra donijeti neće“, da je „krv ljudska hrana naopaka“, stvari bi išle sretnije.

Patrijarh Pavle je osuđivao svako nasilje i zločine, bez obzira pod kakvom kapom, uniformom i značkom činjeni, bez obzira kome narodu i kojoj veri pripadali.

Patrijarh srpski gospodin Pavle je preminuo u Beogradu na VMA posle duže bolesti, u nedelju 15. novembra 2009. godine. Vlada Srbije je povodom njegove smrti proglasila trodnevnu žalost u Srbiji, a dan sahrane 19. novembar bio je dan žalosti u Beogradu, Republici Srpskoj i u distriktu Brčko.
Patrijarh je, prema sopstvenoj želji izraženoj u testamentu, sahranjen u manastiru Rakovica.

Anegdota

Jednom drugom prilikom, u zimsko doba, deca su se igrala u blizini Patrijaršije. Bio je izuzetno hladan i vetrovit dan, a patrijarh je prolazeći tuda decu pozvao da se sklone od košave i uđu u Patrijaršiju na sokić. Sva deca osim jednog dečaka pojurila su za patrijarhom, samo se jedan zadržao na stepeništu ispred vrata. Patrijarh ga je upitao zašto ne ulazi, a dečak je rekao: „Ja ne mogu, nisam kršten.“
Patrijarh mu je na to odgovorio: „Samo ti uđi, sinko. To su novotarije da se deca krste kad se rode. Nekada su se momci krstili pred vojsku, kad su zreli i znaju šta žele. Ako i ti to budeš hteo kad odrasteš, evo, ja ću te krstiti. A sad uđi slobodno.“

Dobio je brojna odlikovanja.
Januara 2002. godine, uručena mu je nagrada Međunarodnog fonda za unapređenje jedinstva pravoslavnog naroda i Fonda svetog apostola Adreja prvozvanog.
Na svoj devedeseti rođendan, 2004. godine, predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović odlikovao ga je Ordenom Nemanje prvog stepena.
2007. godine Aleksandar II Karađorđević mu je dodelio Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena.
Odlikovan je i ruskim ordenom Dostojanstvo 2009. godine.
Povodom 100 godina od rođenja u Srbiji je 2014, godine objavljena poštanska marka sa njegovim likom.

PROTIVIO SE

– skupim automobilima
– pušenju
– tarifama i cenovniku koje su sveštenici uspostavili za venčanja, sahrane, krštenja…
– kupovanju venaca i svakom pokazivanju bogatstva

U svom Raspisu narodu i vernicima poručivao je da – kada neko umre, porodici umrlog treba pomoći u svakom pogledu, i materijalno u skladu sa mogućnostima, a ne kupovati skupe vence jer time samo drugima pokazujemo koliko novca imamo, a ne kolika je naša tuga.

Počivaj u Božjem miru!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.