Pomoć budućim mladim malinarima kroz program razvoja privatnog sektora u jugozapadnoj Srbiji

VOĆARSTVO, POLJOPRIVREDA  
Pomoć budućim mladim malinarima kroz program razvoja privatnog sektora u jugozapadnoj Srbiji



SJAJNE VESTI IZ KOSJERIĆA

Sve je više povratnika na selo koji su odlučili da iskoriste povoljne mogućnosti Programa razvoja privatnog sektora u jugozapadnoj Srbiji, pa su odlučili da uđu u sopstveni biznis.

Ovaj potez je već dao rezultate u vidu novih mladih ljudi, njih 347, koji nisu imali posao, pa će oni zasukati rukave i krenuti u vlastiti biznis. Tako razmišlja jedan od njih, Andrija, koji je Beograd zamenio Bjelopericom, selom iznad Kosjerića. Prihvatio je ponudu projekta Regionalne razvojne agencije, pa je zasadio maline, a već naredne godine, sa svojih 32 ara, očekuje zaradu od 400.000 dinara. Dosta je takvih primera, a u svemu ovome najvažnije je što otkup celokupnog roda ugovoren. Za nove malinare obezbeđena je i pomoć stručnjaka iz ove oblasti koji će im mnogo pomoći savetima iz svog iskustva.
Ovaj projekat, prema utemeljenim procenama, novim malinarima će doneti godišnju zaradu od ukupno 155 miliona dinara, a profit hladnjačara bi trebalo da poraste za više od 31 milion dinara.

Šta je važno u uzgoju maline?
Kao prvo, potrebno je da potencijalni proizvođač maline u saradnji sa stručnjacima izabere parcelu (zemljište) na kojoj će se izvršiti zasad. Najbolje je da to bude parcela na zapadnoj strani, jer ta strana nije previše izložena suncu, i ne mora se mnogo zalivati u sušnom periodu. Poželjno je da je parcela nagnuta da ne bi dolazilo do zadržavanja vode kao i podzemnih voda, jer tada bi morali ispumpavati višak vode. Ako uspeju da obezbede takvu parcelu realno je da očekuju visoke prinose već posle treće godine od zasada maline. Oni malinari koji su u mogućnosti postavljaju mreže protiv grada da bi obezbedili proizvod.

Da bi se održali na tržištu od njih se traži primena global-get sistema. To podrazumeva da se upotreba pesticida, herbicida svede na najmanju meru, a što će se kasnije proveriti analizom ploda. Uvedena je lista dozvoljenih i nedozvoljenih pesticida. Traži se i zaštita radnika u kojoj radnici koji primenjuju pesticide obavezno koriste zaštitnu masku, kabanice, čizme i zaštitne rukavice. Ali u svemu je najbitnija higijena berbe, u kojoj se prati higijena ruku kod radnika, higijena popratne ambalaže. To se radi i iz razloga da se probudi svest kod naroda da će ovaj plod neko jesti. Obaveza je da se u malinjaku postave toaleti kao i voda za pranje ruku.Sve su to obaveze koje malinari moraju obezbediti da bi imali plasman na tržište.

Ovim projektorm, srpsko malinogorje je do sada uvećano za 66 hektara, posao se nastavlja i svakako će doprineti rezultatima koji Srbiji, izvozom od 100.000 tona u ovoj godini, obezbeđuju čelno mesto u proizvodnji i izvozu malina.

SJAJNO



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.