Pre 169 godina rođen je Jovan Grčić Milenko

ISTORIJA  
Pre 169 godina rođen je Jovan Grčić Milenko



SJAJNE VESTI PODSEĆAJU

Na današnji dan rođen je Jovan Grčić, sa književnim imenom Milenko. Bio je srpski pesnik i doktor medicine. Rođen je u Čereviću, u Sremu, 9. decembra 1846. godine. od oca Teodora i majke Ane. Srbizovano prezime Grčić dobija 1864. godine, a do tada je nosio prezime oca. Ime Milenko je dodao sebi po imenu devojke koju je jedino istinki voleo.

Otac Teodor Grčki umire 1850. godine i za sobom ostavlja ženu sa troje dece (Jovana, Đorđa i Katicu). Jovan je završio srpsku osnovnu školu u Čereviću, a u nemačku osnovnu školu išao je u Petrovaradinu. Nakon toga završio je nižu gimnaziju u Novom Sadu (5 razreda) i višu gimnaziju (3 razreda) u Segedinu i Požunu/Bratislavi, 1867. U Beču je počeo da uči medicinu, kao stipendista Matice srpske (1867-74), ali, razbolevši se, napusti studije.

Jovan Grčić Milenko je napisao sledeća dela:

„Pesme. Spevao ih Milenko“ (Beč 1869)
„U gostionici kod ‘Polu zvezde’ na imendan šantavog torbara“ (Matica, 1868)
„Sremska ruža“ (Matica, 1868-1869)
„Mozaik“ (Srbadija, 1875-1876)

Jovan Skerlić u delu „Istorija novije srpske književnosti“ ga opisuje:

„Jovan Grčić se pesnički razvijao kao svi mladi pesnici novoga naraštaja. Počeo je pevati po đačkim družinama, u segedinskoj Slozi, požunskoj Slobodi i bečkoj Zori; zatim se javio u časopisima, Danici, Matici i Mladoj Srbadiji. Zanesen Brankom Radičevećem, sa kojim je imao dosta zajedničkih crta i gotovo istu sudbu, on je ispevao priličan broj stihova, koji su izišli u zbirci Pesme u Beču, 1869. Pored toga prevodio je nemačke pesnike, Getea, Šilera, Hajnea, pisao sentimentalne pripovetke, činio nevešte oglede u drami i u epu.

Kao pesnik radio je na patriotskoj, ljubavnoj i epskoj lirici. Na patriotske pesme on je najviše polagao, ali one su bez originalnosti, u stvari stihovani članci Zastave i besede Svetozara Miletića. Znatno bolje su mu ljubavne pesme, u kojima se izražava njegova meka, blaga, nežna, slovenski osetljiva i poetska duša. On je u životu imao jednu istinsku ljubav, po imenu devojke koju je voleo, Milene, nazvao se Milenkom, i svoja topla, iskrena i čista ljubavna osećanja on je prosto i prirodno kazivao.

Najbolje su mu pesme na koje je on najmanje polagao, one koje je on nazivao prostim pesmama. „U prostim pesmama, veli on, čuvao sam prostotu, kao nepomirljivi neprijatelj takozvanom visokom nerazumljivom pevanju.“ Otresajući se svih „izmišljenih osećaja“ i „čednih ačenja“, on je istakao svoj pesnički ideal: približiti se što više „k životu i prirodi“. I bez ikakve afektacije, prostodušno i neposredno, „fruškogorski slavuj“ je pevao cveće, tice, selo, Frušku goru. Ton je srdačan, i te pesme imaju izvesnu intimnu poeziju. Sa naročitom ljubavlju on je davao seoske pesme, „koje u prostom stilu kazuju težakova zanimanja u proleće i seoske zabave“. Te sveže pesme, sa izvesnim realizmom, rani su počeci seoske poezije i verizma u našoj književnosti. Isto tako intimnu lepotu imaju njegove melanholične pesme u kojima je predosećao svoju ranu smrt.

Grčić je pesnik koji nije imao vremena da se razvije, ali u svojim prostim pesmama pokazao je izvesne lepe pesničke osobine, tako retke kod pesnika njegova doba: živo osećanje prirode, osetljivost, iskrenost i intimnost, kao i izvestan smisao za lepotu u običnom život.“

Od detinjstva mu je pretila tuberkuloza, i zbog nje je morao da prekine studije. Vratio se majci, koja ga smešta u šumsku tišinu Beočinskog manastira gde je i umro. Jovan je sahranjen uz manastirsku crkvu sa Zmajevim stihovima na spomeniku: „Gora ti čuva telo, a spomen Srpstvo celo!“.
Njegovi zaostali rukopisi izgoreli su u ratu 1914. godine, a nekoliko zaostalih rukopisa su pronađeni i čuvaju se u Čerevićkom muzeju. Ulica u kojoj je rođen Jovan Grčić Milenko, inače glavna ulica, se sada zove njegovim imenom. U njegovom rodnom mestu Čereviću takođe postoji i muzej sa njegovim imenom.

Umro je 29. maja 1875. u manastiru Beočinu, u Fruškoj gori.



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.