Dan osnivanja UNICEF-a

HUMANOST, ISTORIJA  
Dan osnivanja UNICEF-a



SJAJNE VESTI O DANU UNICEFA

Na današnji dan, 1946. godine, osnovan je Dečji fond Ujedinjenih nacija (engleski United Nations Children’s Fund, UNICEF). Ustanovljen je na Opštoj skupštini Ujedinjenih nacija 11.12.1946. godine, a poznat je i pod imenom Međunarodni fond za pomoć deci – UNICEF.
Sa sedištem u New York-u, UNICEF pruža dugoročnu humanitarnu pomoć i pomoć u razvoju za djecu i majke u zemljama u razvoju. Predstavlja agenciju koja se finansira dobrovoljnim prilozima, bilo od vlada, bilo od privatnih osoba. Njeni programi daju naglasak na usluge na nivou zajednica u cilju promovisanja zdravlja i dobrobiti dece. UNICEF je dobio Nobelovu nagradu za mir godine 1965. godine.

Istorijat UNICEFA u Srbiji (Jugoslaviji):

– 1947. godine u avgustu UNICEF isporučuje prvu pošiljku sa hitnom humanitarnom pomoći Jugoslaviji. to je bila najveća isporuka mleka u posleratnoj Evropi, odeća, obuća, sapun i drugi hitno potreban materijal. Nakon toga, iste godine, Jugoslavija postaje jedna od prvih zemalja koja potpisuje Osnovni ugovor o saradnji sa UNICEF-om.
– 1948. godine Jugoslavija je prva zemlja u Evropi (a druga u svetu) koja osniva Nacionalni komitet za UNICEF.
– 1965. godine Komitet menja naziv u Jugoslovenska komisija za saradnju sa UNICEF-om.
– 1990. godine Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija potpisuje i ratifikuje Konvenciju o pravima deteta.
– 1991. godine UNICEF otvara Kancelariju u Beogradu kako bi mogao da reaguje na krizu koja je nastala u Jugoslaviji i kako bi deci sa ratom pogođenih područja obezbedio neophodnu pomoć i podršku.
– Posle 2000. godine, UNICEF premešta fokus na podršku razvoju strategija i programa koji će Srbiji pomoći da se uskladi s evropskim standardima i obezbediti da deca koja su najviše marginalizovana i isključena dobiju šansu da se uključe u društvo i odrastu zdrava, završe školovanje i ostvare svoj pun potencijal.

Šta radi UNICEF?

Prvobitna ideja za osnivanje fonda bila je pomoć deci Evrope nakon završenog Drugog svetskog rata. Unicefovi zadaci su se vremenom menjali. Nakon Evrope, Unicef je usmerio pomoć na druge delove sveta, kako bi pomogao deci u Africi, Aziji i Južnoj Americi. Unicefova pomoć je ponovno usmerena na Evropu i to na njen istočni deo nakon pada socijalizma u tom delu Evrope.
Danas je 161. zemlja članica ove organizacije, a Srbija, odnosno bivša Jugoslavija je bila jedna od prvih zemalja koja je 1947. godine, iste godine kada je primila veliku humanitarnu pomoć u mleku, odeći, obući i higijenskim sredstvima, potpisala ugovor o saradnji sa UNICEF-om i prva zemlja u Evropi, a druga u svetu koja je 1948. godine osnovala Nacionalni komitet za UNICEF.

Misija UNICEF-a

UNICEF
– je od Generalne skupštine Ujedinjenih nacija dobio mandat da zagovara zaštitu prava deteta, da pomogne da se zadovolje osnovne potrebe dece i da se povećaju šanse kako bi dostigli svoj puni potencijal.
– se rukovodi Konvencijom o pravima deteta da bi se prava deteta uspostavila kao trajna etička načela i međunarodni standardi ponašanja u odnosu na decu.
– insistira da su opstanak, zaštita i razvoj dece univerzalni razvojni imperativi koji su sastavni deo ljudskog napretka.
– mobiliše političku volju i materijalne resurse za pružanje pomoći državama, posebno zemljama u razvoju, da osiguraju da deca budu na prvom mestu i da izgrade svoje kapacitete za formulisanje odgovarajućih politika i pružanje usluga deci i njihovim porodicama.
– je posvećen zaštiti prava najugroženije dece – žrtava rata, katastrofa, ekstremnog siromaštva, svih oblika nasilja i eksploatacije, kao i dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
– reaguje u vanrednim situacijama sa ciljem da zaštiti prava dece. U koordinaciji sa partnerima Ujedinjenih nacija i humanitarnim agencijama, UNICEF svoje jedinstvene instrumente za brzi odgovor stavlja na raspolaganje svojim partnerima kako bi ublažili patnju dece i onih koji pružaju usluge zbrinjavanja dece.
– je nepolitička organizacija i u svojoj saradnji u potpunosti nediskriminatorska. U svemu što radi prioritet daje prioritet najugroženijoj deci i zemljama sa najvećim potrebama.
– kroz svoje programe u pojedinačnim zemljama, promoviše jednaka prava žena i devojčica i podržava njihovu punu uključenost u politički, društveni, i ekonomski razvoj njihovih zajednica.
– sa svim svojim partnerima radi na dostizanju održivih ciljeva humanog razvoja koje je usvajila svetska zajednica, kao i na ostvarenju vizije mira i društvenog napretka utemeljene u Povelji Ujedinjenih nacija.

Uloga UNICEF-a vanrednim situacijama

Uvek i svuda, a posebno u vanrednim sitacijama, sva deca sveta imaju ista prava. Zadatak UNICEF-a je da pomogne svima koji ta prava obezbeđuju i štite.
Vanredne sitaucije, bilo da nastaju kao posledica prirodnih nepogoda i katastrofa, ili kao posledica ratnih sukoba, dodatno ugrožavaju najranjivije članove zajednice. Po pravilu, to su deca.
Čitav je niz nevolja kojima su deca izložena u takvim prilikama: otežan pristup hrani i čistoj vodi, bolesti, nasilje, odvojenost od porodice, gubitak roditelja, napuštanje doma.
Samo u poslednih 10 godina
– više od dva miliona dece je umrlo usled vojnih konflikata
– više od šest miliona dece je ranjeno
– 20 miliona dece je moralo da napusti svoje domove
– više od milion dece su ostali siročići ili su odvojeni od porodica
– oko 300.000 dece-vojnika je prinudno mobilisano u više od 30 ratnih konflikata u svetu.
U vanrednim situacijama brzo se šire bolesti kao što su male boginje, dijareja, respiratorne infekcije i malarija. Zato UNICEF u takvim slučajevima sprovodi hitnu imunizaciju. Prioriteti su i dostavljajne hrane i obezbeđivanje čiste pijaće vode. Ujedno se radi na unapređenju sanitarnih uslova za celu zajednicu.
Seksualno nasilje je po pravilu pratilac vanrednih situacija. U vreme vojnih konflikata, devojčice i žene su često žrtve silovanja, prostitucije, prinudnih trudnoća i seksualnog ropstva. Na ovom polju UNICEF radi na prevenciji, zaštiti i reintegraciji. Pratilac seksualnog nasilja su i HIV infekcije, zbog čega UNICEF organizuje programe koji informišu i pružaju psihosocijalnu pomoć.
Posebno ranjiva i dodatnom nasilju podložna grupa su deca koja su usled humanitarne krize odvojena od roditelja ili staratelja. Oni su laka meta za zlostavljanje, otmice i eksploataciju, što UNICEF pokušava da spreči brojnim programima. Ti programi uključuju i borbu protiv prinudnog regrutovanja, kao i pokušaj da se deca koja su već vojnici demoblišu.

Iako na prvi pogled izgleda manje bitno za trenutnu egzistenciju, prestanak školovanja je ozbiljan problem u vanrednim situacijama. UNICEF kroz program „Povratak u školu“ pomaže deci da se vrate rutinama koje su razorili katastrofe, nasilje i rat. Obnovljene škole su mesta gde deca uče, ali i gde se igraju i gde, u haosu koji ih okružuje, mogu prosto da budu deca.

U vanrednim situacijama UNICEF deluje u saradnji sa lokalnim i međunarodnim partnerima uključujući vlade, agencije Ujedinjenih nacija i civilno društvo. Ova partnerstva su izuzetno važna za obezbeđivanje obimne i delotvorne humanitarne pomoći.

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.