Sveti Nikola Čudotvorac

ISTORIJA, DOGAĐAJI  
Sveti Nikola Čudotvorac



DANAS JE NAJVEĆA SLAVA U SRBIJI

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog Nikolu Čudotvorca, zaštitnika putnika, moreplovaca, dece. Ova slava je najčešća u domovima Srbije. U narodu se prepričava da skoro polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu a druga polovina dolazi u goste. Takođe, Sveti Nikola je hramovna i manastirska slava SPC, a posvećeno mu je više od 600 crkava.

Sveti Nikola tj. Nikola Mirlikijski (grč. Νικόλαος – Nikolaos) bio je episkop Mire Likijske u Maloj Aziji (tada Rimsko carstvo, današnja Turska). Živeo je u 4. veku u gradu Mira. Bio je poznat po tome što je tajno davao ljudima novac. U čitavom hrišćanstvu se poštuje kao svetitelj i čudotvorac. Sveti Nikola je zaštitnik moreplovaca, trgovaca, strelaca, dece, i studenata po celom hrišćanskom svetu: na Istoku i na Zapadu. Sveti Nikola, odnosno Nikoljdan je kod Srba slava sa najvećim brojem svečara.

Biografija
Rodio se u maloazijskoj oblasti Likiji u gradu Patari oko 270. godine. Njegovi roditelji, otac Teofan i majka Nona imali su samo njega. Pri krštenju je dobio ime Nikolaj, što u prevodu znači pobeditelj naroda. Duhovnom životu poučavao ga je stric Nikolaj, episkop patarski. Oni su se zajedno zamonašili u manastiru Novi Sion. Nakon smrti svojih roditelja, prodao je celo imanje i novac je razdelio sirotinji. Neko vreme je bio sveštenik u svom rodnom gradu. Odlikovao se milosrđem i mnogi su smatrali, da će naslediti svog strica kao episkop. Pošto je bio skroman, povukao se u samoću i bezmolvije da tako sačeka smrt. Hrišćani veruju da mu se potom javio glas Gospodnji i rekao mu: „Nikolaje, pođi u narod na podvig ako želiš biti od mene uvenčan“. Tada je napustio pustinjački život i otišao u narod. Izabran je za arhiepiskopa grada Mira u Likiji (tada Rimsko carstvo, danas oblast današnje Turske).
Tokom vladavine careva Dioklecijana i Maksimijana u vreme gonjenja i mučenja hrišćana bio je zatvoren u tamnicu, ali ni tu nije prestajao da propoveda i širi hrišćanstvo. Prisustvovao je Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, ali zbog toga što je udario aleksandrijskog sveštenika Arija, optuženog za jeres, udaljen je sa sabora i zabranjeno mu je dalje prisustvo. U hrišćanskoj tradiciji se spominje da su mu odobrili ponovno prisustvo na saboru tek kada se im u snu preko izabranih arhijereja javio glas Gospoda Isusa Hrista i Presvete Bogorodice, da je učinjena velika nepravda prema Svetom Nikolaju, koji je branio pravu veru.
Ljudi su ga još za vreme njegovog života smatrali za svetitelja. Prizivali su ga u pomoć pri bolestima, nekoj nesreći ili nemoći. Hrišćani veruju da se on svima odazivao i da je svima pomagao, a da je iz njegovog lica sijala svetlost. U starosti se razboleo i preminuo 6. decembra 343. godine. Sveti Nikola se i slavi toga dana, što je u stvari 19. decembar po novom kalendaru.

Prenos moštiju
Dana 26. avgusta, 1071. godine vizantijska vojska je poražena od Turaka Seldžuka tako da je Vizantija privremeno izgubila kontrolu nad velikim delom Male Azije. Ovo područje vraćeno je u sastav Vizantije tek za vreme vladavine Aleksija I Komnina (vladao 1081—1118), ali je i dalje ostalo pod napadima Turaka. Hrišćani veruju da se u ovoj pometnji sveti Nikola u jednom čudesnom snu javio nekom časnom svešteniku iz Barija i naredio da mu se mošti prenesu u Bari (Italija) koji je u to vreme bio pravoslavni grad i pod pravoslavnim patrijarhom. Mošti su u Bari stigle 9. maja 1087. godine; prema nekim izvorima, mošti su ukrali taljanski pirati i preneli ih u Bari, gde se danas nalaze. U svakom slučaju ih u Bariju vernici sa Istoka i Zapada poštuju sve do dana današnjega. Srpska Pravoslavna crkva na dan 22. maja proslavlja pomen na Prenos moštiju Svetog Nikolaja.

O SLAVI

Žrtva blagodarnosti
Pre slave u domu svečara obavlja se vodoosvećenje: sveštenik osvećuje vodu – sveti vodicu, a na dan slave u crkvi, ili u domu, blagosilja koljivo i slavski kolač, koji unakrst preseče i vinom prelije. Slavski kolač predstavlja žrtvu blagodarnosti Bogu, krstoobrazno presecanje slavskog kolača predstavlja stradanje Hristovo, a prelivanje presečenog kolača vinom, koje predstavlja krv Isusovu. Slavska sveća, koja treba da je od čistog pčelinjeg voska, takođe označava žrtvu: kao što pčele prave med, sakupljajući sladak mirisni sok sa raznih čistih i mirisavih cvetova, tako i molitva svečara i njegove porodice treba da potiče iz njegovog čistog srca i mirisne neukaljane duše. Koljivo se sprema kao žrtva zahvalnosti Bogu za date zemaljske plodove, a u spomen svetitelja, kao i za uspomenu na pretke koji su u veri živeli i na one koji su za veru dali svoje živote. Kađenje tamjanom označava molitvu, koja treba da potiče iz čistog srca, kako bi Gospodu bila prijatna i draga, kao što je blag i prijatan miris tamjana i izmirne, kojima se kadi. Zejtin, koji u kandilu gori, takođe predstavlja žrtvu Bogu.

Balkanska tradicija
Krsna slava je sećanje na dan kad je nekada davno glava porodice ili plemenski starešina, kome se možda ni ime više ne pamti, primio hrišćansku veru i počeo kućnog boga zaštitnika da naziva drugim imenom. I danas, tamo gde su se plemenski odnosi održali, makar u tragovima kao u Crnoj Gori ili Albaniji na primer, čest je slučaj da svi pripadnici jednog plemena, odnosno većina bratstava istog plemena slave istu slavu. Svi taj dan slave kao zaštitnike porodice i ta se tradicija prenosi „s kolena na koleno“, sa oca na sina.

Ikona
U duhovnom smislu ona je prozor ka Bogu, a predstavljeni svetac je medijator. Slavska ikona sa kandilom stoji na istočnoj strani zida najuglednije prostorije u kući. Po pravilu, svaka ikona trebalo bi da je prethodno osvećena. Trgovci ikonama često ističu da su ikone već osvećene, ali reč je o prevari: osvećenje se može obaviti samo u parohijskoj crkvi svečara i traje šest nedelja.

Sveća i kandilo
Pored starozavetnog kandila, sveća je u upotrebi od postanka hrišćanstva: svetlost je u svim kultovima simbol dobra. Sveća i kandilo su nastavak kulta svetlosti, jer vatra čisti nečisto, svetlost odgoni tamu i time razgoni nečiste duhove. Svetlost sveće na bogosluženju, kao i na slavi, zamena je za žrtveni oganj. Sveća se pravi od pčelinjeg voska, jer pčela je simbol marljivosti i čistote, pa je upravo zato uzet njen proizvod kao obredni element.

Tamjan
Tamjan je mirišljava sagoriva materija za koju znaju mnoge religije, pa i starojevrejska, koja je prirodna prethodnica hrišćanstva. U hrišćanskoj veri kađenje je propisano bilo kao čin pripreme i osvećivanja, bilo kao izraz svetoga poštovanja. Kađenjem ikona ili sabranih ljudi svakome čoveku priznaje se da je ikona Božija i vrši se uzvišeno prizivanje na svetost. Suština kađenja je dezinfekcija vazduha, a smisao gušenje i razgonjenje zlih duhova. Slavska žrtva se kadi da bi bila čista od njihovog prisustva i dejstva. Isti je smisao kađenja u crkvi i uopšte na bogosluženju.

Ulje
Svetlost iz kandila dolazi od ulja. Nekad je to bilo isključivo maslinovo ulje, a sad se upotrebljava i od drugih biljaka. Maslina je imala veliku vrednost u ekonomiji mediteranskih zemalja, ali je mnogo važnija za Crkvu i njene obrede jer maslina je biblijski simbol mira.

Slavski kolač
Kolač je hrišćanska zamena za krvnu žrtvu. Istina, i u Starom zavetu se znalo za praksu obrednog prinošenja hleba na žrtvu, pa je i sam Isus na poslednjoj večeri sa svojim učenicima hleb nazvao telom svojim, a vino krvlju svojom, nagoveštavajući sopstveno žrtvovanje. Tako, kolač – hleb naš nasušni – predstavlja važan predmet slavske žrtvene svečanosti. Kolač se mesi od pšeničnog brašna, sličan je svakodnevnom hlebu ali je umešen osvećenom vodom i ukrašen krstom, simbolima blagostanja i sa utisnutim liturgijskim pečatom sa grčkom skraćenicom IS-HS – NI-KA, što znači „Isus Hristos pobeđuje“, tek toliko da se zna u čiju slavu je umešen.

Žito
Kuvano žito ili koljivo podseća na biljne žrtve iz Starog zaveta i njime se kao primerom ilustruje živa veza ovozemaljskog i zagrobnog života. Slavski obredi i običaji namenjeni su prevashodno živima – za njihovo zdravlje, napredak i blagostanje, potom za umrle pretke i srodnike. Koljivo se, dakle, sprema kao žrtva zahvalnosti Bogu za date zemaljske plodove, a u spomen svetitelja, kao i za uspomenu na pretke koji su u veri živeli, i na one koji su za veru dali svoj život. Ne sprema se, međutim, za pokoj duše svetitelja koji se slavi, kao što je uvreženo mišljenje, jer svi su svetitelji živi i nalaze se pred Gospodom kao zastupnici i molitvenici. Šećer sa meša sa kuvanom pšenicom i označava blažen život – život nebeske sladosti pravednih hrišćana posle smrti, koji su oni svojim životom i delanjem na zemlji zaslužili.

Zbog čega neki ljudi slave Svetog Nikolu mrsno?
Prema nekim analitičarima Sveti Nikola se slavio kao mrsna slava neposredno posle Drugog svetskog rata, a naročito je prisutna u Vojvodini. U to vreme obeležavanje slave nije bilo baš poželjno ponašanje, pa su se porodice dosetile da naprave okupljanje, ali da namerno pripreme mrsnu trpezu, kako onaj ko bi hteo da ih prijavi ne bi mogao da dokaže da je povod bio religijski. Nije se zbog pravljenja slave posle Drugog svetskog rata išlo na Goli otok (zatvor za političke prestupnike), ali se zbog potkazivanja u partiji lako mogao izgubiti dobar posao ili onemogućiti napredovanje u službi, zbog čega su porodice mahom krile da prave religijske obrede.
Zbog svega ovoga čak su i sveštenici SPC počeli da prećutno prihvataju mrsnu trpezu na Svetog Nikolu i osveštavaju porodicama slavske kolače, iako znaju da ne poste.
U moderno vreme mrsna trpeza na Svetog Nikolu ostala je kao posledica toga da li se poštuje Božićni post. Mnoge porodice koje jednostavno ne poste 40 dana do Božića obeležavaju mrsno Svetog Nikolu, osim ako ne pada na sredu ili petak. To je na neki način posledica iz doba komunizma kada se izgubio običaj posta, a ponovo se obnovilo redovno obeležavanje slava.
Među objašnjenja zašto se mrsi na Svetog Nikolu spada i legenda po kojoj je čoveku svake godine umiralo po jedno dete. Sveštenik ga je navodno pitao da li posti ili mrsi na Svetog Nikolu, a onda mu je on odgovorio da posti. Tada mu je sveštenik, po toj priči, dao odobrenje da mrsi na Svetog Nikolu i od tada mu ni jedno dete više nije umrlo.



Jedan odgovor na temu "Sveti Nikola Čudotvorac"

  1. Pingback: Sveti Nikola - Nikoljdan - Sjajne Vesti

Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.