Tradicija nalaganja Badnjaka i Božić

ZANIMLJIVOSTI, RELIGIJA  
Tradicija nalaganja Badnjaka i Božić



SJAJNE VESTI O NALAGANJU BADNJAKA I BOŽIĆU

Dan uoči dana Roždestva Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista (Božića) tradicionalno se naziva Badnji Dan po suvim olistalim hrastovim granama koje Pravoslavni vernici nazivaju Badnjak. Smatra se da nalaganje (paljenje) Badnjaka svoje uporište nalazi u predanjskoj tradiciji Hrišćanstva (nezapisani direktni izvori) kada su pastiri doneli i u štali/pećini u kojoj se Hristos rodio zapalili suvo granje kako bi se On ogrejao.

Zašto hrast, a ne palmino lišće i grane koje su, prema Jevanđeljima deca bacala ispred Isusa kada je ulazio u Jerusalim? Odgovor je vrlo jednostavan a tiče se dva momenta. Prvi je podneblje koje nije pogodno za rast primorskog bilja poput palmi, a drugi možemo naći u staroslovenskoj religiji i mitologiji u kojoj je hrast bio sveto drvo paganskih Slovena. Kako su u Hrišćanstvo utkane mnoge paganske tradicije tako je i sveto drvo hrast postalo simbolom Isusa i Božića. Istoriografija smatra da su Stari Sloveni teško napuštali svoju pagansku religiju te da su Hrišćanski prosvetitelji morali da iznađu načina da im približe novu veru. Tako je hrast postao Badnjak, a božanstvo koje je štitilo dom je postalo Krsnom Slavom.

Nalaganje Badnjaka danas ima naznačenje porodičnog okupljanja kako bi se dočekao praznik Rođenja Isusa Hrista. Tradicija nalaže da se po hrastovo drvo odlazi još pre svitanja i da idu domaćin kuće i muška čeljad dovoljno dorasla da prisustvuju tom zaista sociološki i kulturološki jedinstvenom običaju. Domaćin sobom ponese žito, med i vino, te kada odabere pogodno drvo za seču prelije ga vinom, pospe žitom i namaže medom, očita sa decom Oče naš i jednim kratkim, snažnim udarcem sekire zaseca drvo da ono padne na istočnu stranu (sa Istoka „stiže“ Hrišćanstvo). U veče Badnjeg Dana (Badnje Veče) domaćin u kuću unosi Badnjak, domaćica posipa slamom prostoriju u kojoj se obitava (to je u starim vremenima bila najveća prostorija u kući sa kaiminom u kojoj se jelo, odvijao se život i ne retko i spavalo jer je to ujedno bila i jedina prostorija), čitav Badnjak bi bio bačen na ognjište u vatru a deca bi ga džarala žaračem ili debelom hrastovom granom izazivajući na taj način varnice govoreći „koliko varnica toliko stoke u štali, svinja u toru, žita, zdravlja, dece, …“, već zavisno od kraja gde se nalaze.

Razvojem gradova i u modernim vremenima te stvaranjem građanskog staleža seoski običaji su se prilagodili te su stanovi zamenili kuće i nije se nalagao čitav Badnjak već se za to čekao Božić i najdraži gost, Položajnik (Položaonik, Polagalač) koji je nalagao Badnjak sa domaćinom i decom. U skorija vremena u hramovima Pravoslavne Crkve ponovo je zaživela tradicija sabranjskog nalaganja Badnjaka pred hramom kojim se simbolizuje da smo svi mi, Hrišćani, jedna velika porodica, deca Božja koja smo dolaskom Sina Božjeg dobili usinovljenje u Ocu, te se svi smatramo braćom i sestrama u Gospodu. Osim tesnih rodbinkih odnosa (rođeni brat i sestra) drugoj osobi se govorilo „brate“ ili „sestro“ samo u Hrišćanskom smislu, nikako se taj izraz nije „odomaćio“ i izgubio svoje pravo značenje kao što je to slučaj u današnjem vremenu kada je izraz „brate“ dobio jedno pežorativno značenje u najobičnijim odnosima međusobnog druženja u odnosu na uzvišeno značenje koje je imao ranije.

Na Badnji Dan u svim hramovima gde je to moguće širom Pravoslavne Vaseljenje koja je zadržala Julijanski kalendar u svojoj bogoslužbenoj upotrebi održavaju se nalaganja Badnjaka koja okupljaju na hiljade vernika od kojih se mnogi međusobno ni ne poznaju što ovoj tradiciji vraća njen Hrišćanski smisao porodičnog slavlja. Na našim, prostorima bivše Jugoslavije aktivne su četiri Pravoslavne zajedniceRuska Pravoslavna Crkva i Srpska Pravoslavna Crkva kao i dve opštekanonski još uvek nepriznate – Makedonska i Crnogorska. Bez obzira na lične odnose tih zajednica kao i njihovih vernika poštuje se u potpunosti Pravoslavna tradicija i sabranjski značaj Badnjeg Dana i Badnjaka. U svim Pravoslavnim hramovima, po selima i u gradovima okupilo se na stotine i hiljade vernika i učestvovalo u tradiciji nalaganja Badnjaka na veliku porodičnu, Hrišćansku vatru kao jednog od simbola Boga Oca (ne zaboravimo, Bog se Mojsiju javio u vatri koja je okupirala kupinov grm, ali ga nije sagorela, išao je ispred Izabranog Naroda Izrailja u vidu vatrenog stuba vodeći ih kroz pustinju tokom četrdesetogodišnjeg lutanja prema Obećanoj zemlji i td.).

Možda je najinteresantnije napomenuti poseban značaj nalaganja Badnjaka na Cetinju, staroj Prestonici Crne Gore koje, osim već pojašnjenog razloga okupljanja ima još jedan, poseban momenat: toga dana se na Cetinju okupljaju predstavnici svih crnogorskih plemena i nalaže svako pleme svoj Badnjak s’ tim da bratstvo Martinovića (kojem pripada i autor ovog teksta) i bratstvo Borilovića (koji zajedno čine pleme Bajica) ima pravo da prvo naloži zajednički plemenski Badnjak i to pravo drže već trista i duže godina, a za njima idu ostala crnogorska plemena. Taj jedinstveni događaj ima svoje uporište u junačkoj tradiciji Crne Gore kada su na taj dan i na taj način sva plemena obnavljala svoj Zavet pred gospodarem Crne Gore, prvo Mitropolitima-Arhiepiskopima, a docnije Knjazu pa Kralju Crne Gore, Zavet odanosti i večne spremnosti da se brani Crna Gora i njena teško izvojevana sloboda.

Bez obzira na mesto gde se Narod okupi i naloži Badnjak, to je mesto gde „su dva ili tri sabrana“ u ime Hristovo i gde je, samim tim i On (Mt. 18, 20).

Takođe, želeli bismo jednom digresijom da skrenemo pažnju na sve učestaliju grešku pri čestitanju Božića. Naime, sve češće i sve više se može videti da, pogotovu mladi, pišu „Hristo se rodi“. Kada se izgovori, zaista se stiče utisak da se tako i kaže ali pravilno i jedino ispravno je „Hristos se rodi“. Grčka imenica Hristos (Χριστός) ima značenje pomazanik i direktan je prevod hebrejske reči istog značenja mašijah (מָשִׁיחַ ) koja je u našoj prevodilačkoj transliterativnoj tradiciji dobila svoj oblik mesija. Deklinativna promena imenice Hristos u potpunosti je preuzeta iz grčkog jezika te zato imamo oblik Hrista a ne Hristosa, Hristu a ne Hristosu i td.

Zato, draga Braćo i Sestre u Gospodu, koristimo ovu priliku da Vam svima još jedanput čestitamo Božić tradicionalnim pozdravom:

Mir Božji! HristoS se rodi!
Vaistinu se rodi!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.