(NE) ZASEJANA SRBIJA – Vodni potencijal Srbije – Peti čin

PRIVREDA, VODOPRIVREDA  
(NE) ZASEJANA SRBIJA – Vodni potencijal Srbije – Peti čin



SJAJNE VESTI PREDSTAVLJAJU PRVI AUTORSKI TEKST

Peti nastavak priče „(NE) ZASEJANA SRBIJA“ donosi i prve komenntare na dosadašnji deo izlaganja našeg analitičara, Predraga Martinovića. Autor teksta se slaže sa dosadašnjim kritikama upućenim na račun teksta koje se tiču nedostatka podataka o vodnim potencijalima Srbije, bez kojih naša zemlja ne bi bila potencijalno vodeća država Balkana u sferi poljoprivrede. Do sada predstavljena su 4 dela:

1. Istorija
2. Zašto poljoprivreda?
3. Srbija i poljoprivreda?
4. Stvarno stanje poljoprivrede u Srbiji

Vodni potencijal Srbije

Voda je osnovna gradivna materija čitavog živog sveta na Planeti. Bez vode nema ni života. Ona se nalazi u stalnoj cirkulaciji u skladu sa formulom P = E+T+S+V gde je P ukupna količina padavina, E predstavlja isparenja, T predstavlja transpiraciju (odavanje vode u vidu vodene pare naročito sa površine listova biljaka), S predstavlja površinske tokove, a V podzemne vode.

Za tekst pred vama najinteresantnije su podzemne vode. Podzemnim vodama nazivamo sve vode koje se nalaze pod Zemljinom površinom u sva tri agregatna stanja. Njihovo je poreklo različito: atmosferske vode, meteorske vode, vode iz nataloženih morskih sedimenata, magmatske vode, vulkanske vode itd. Podzemne vode imaju svoje osobine koje nemaju klasične vode koje konzumiramo na našim stolovima. One imaju i boju i miris i ukus (sve to zavisi od materija koje podzemne vode „kupe“ iz zemlje dok cirkulišu kroz nju) a i različite temperature. Za ovaj tekst izdvajamo termomineralne vode, one koje sadrže neophodne makro i mikromineralne materije i koje su tople (mogu biti hipotermalne, sa temperaturama nižim od 36 stepeni, homeotermalne sa temperaturom od 36 stepeni ili hipertermalne sa temperaturama višim od 36 stepeni) koje se koriste u kozumentske i medicinske svrhe. Temperatura im potiče od vulkansko-magmatskih aktivnosti ispod zemljine površine. Po svojoj prirodi spadaju u arteške ili sapete podzemne vode.
Veliku većinu vodnog potencijala u Srbiji čine podzemne vode (70%), vodotoci (21%) dok najmanje otpada na akumulacije (9%). Reke Srbije pripadaju Crnomorskom, Jadranskom i Egejskom slivu. Najveći broj naših reka pripada Crnomorskom slivu, a sve vode tog toka oko sebe okuplja reka Dunav koja našom zemljom prolazi u dužini od 588 km od ukupnih 2857 km svog toka. Osim Dunava, plovne su još reke Sava i Tisa i jednim delom Velika Morava (čiji sliv obuhvata 40% površine Srbije). Od većih reka trebalo bi još napomenuti Ibar, Drinu, Timok, … Reke Srbije imaju kišno-snežni sistem vodostaja i protoka pre svega zahvaljujući velikim planinama Centralne Srbije i Kosova i Metohije. Što se jezera tiče, najveće je Đerdapsko jezero, a na najvećoj nadmorskoj visini (1213 mnm) jeste Vlasinsko jezero. Jezera, budući da su površinski mala nisu toliko zastupljena u eksploataciji koliko podzemne vode i rečni slivovi.

Veliki problem čini zagađenost voda u Srbiji koja je posledica industrijalizacije (vratiti se drugom delu teksta koji se odnosi na ekosisteme). Više od 60% materija koje izazivaju zagađenje voda dolazi od industrijskih postrojenja i komunalnih otpadnih voda. Poražavajuća je činjenica da se tek 9-12% komunalnih otpadnih voda tretira pre ispuštanja u reke. Oko 10% zagađivača voda u Srbiji otpada na neuređene deponije smeća, ali i fito-materije koje se koriste u prehrani biljaka. Notorna je činjenica da sve više poljoprivrednih proizvođača koristi sve štetnije materije radi oplemenjivanja svojih kultura a razlog je vrlo jednostavan – one su jeftinije i ima ih „na svakom koraku“. Autor teksta je razgovarao sa poljoprivrednim proizvođačima čija imena neće pominjati radi njihove bezbednosti pred regulatornim organima ove zemlje i svi koji koriste đubriva i materije koje sadrže veće procente otrovnih supstancija se slažu da su one jeftinije i lakše za transport, a nemali broj njih se može naći i na crnom tržištu a takvim materijama najčešće je prošao rok trajanja i mogu se naći čak i u pola zvanične cene. Jako mali broj proizvođača (njihov bi se broj pre mogao izraziti u promilima negoli procentima) koriste isključivo prirodne materije u fitotretiranju i oni imaju jednu zlatnu rečenicu: „Priroda nam je sve dala, samo da je iskoristimo i sve joj vraćamo“. Dovoljan je podatak da Srbija, sa ovako jadnom industrijom i poljoprivredom koja ne radi u ukupnom zagađenju Dunava učestvuje sa 11-13%.

Na žalost, veliki broj podzemnih voda je zatrovan upravo nekvalitetnim i otrovnim đubrivnim materijama koje se ispuštaju direktno u tle. Na taj se način direktno zagađuju mineralni i termalni izvori i dovodi u pitanje opstanak banjsko-klimatskih lečilišta i izvora prirodno mineralnih voda koje se koriste kako u komercijane tako i u medicinsko-terapijske svrhe. Kada je eksploatacija mineralnih voda u pitanju samo 0,1% njih otpada na flaširane vode dok je ostatak iskorišćen u industriji, banjama ili je u potpunosti neiskorišćen (više od 50% mineralnih voda je neiskorišćeno). Domaće i inostrane analize kvaliteta voda u Srbiji pokazuju visok stepen uravnoteženosti osnovnih makro (Na, K, Ca, Mg) i mikroelemenata (Fe, Cu, Co, Mn, Ni, Zn, J, F, Se). Na slici koja prati ovaj tekst možete videti strukturu i raspored podzemnih voda uz sledeću legendu:

1 – tereni bez pogodnih podzemnih voda
2 – tereni sa nepogodnim podzemnim vodama
3 – tereni sa pogodnim slobodnim vodama
4 – tereni sa promenljivim osobinama
5 – tereni sa pogodnim sapetim podzemnim vodama (nazivaju se još i arteškim vodama – to su vode pod pritiskom koje se nalaze između dva vodonepropusna sloja litosfere i pri postavljanju bušotina izbijaju na površinu pod sopstvenim pritiskom).

Kako možete i sami proceniti na osnovu podataka izloženih ovde i grafikona koji prati tekst Srbija bukvalno „leži“ na vodi. Njena iskorišćenost je na žalost mala ili nikakva jer čak i industrija flaširanja vode, koja u periodu od 2000. do 2010. godine beleži udvostručenje svoje proizvodnje poslednjih godina beleži opadanje iste zbog različitih, najčešće ekonomskih faktora, ali i faktora kontrole kvaliteta koja je rigiroznija, ali i skuplja u odnosu na pomenuti period. Uticaj vode na poljoprivredu nije potrebno posebno obrazlagati, ali je neohodno zapitati se zašto je sistem kanala koji bi trebalo da obezbedi hidromelioraciju zapušten (već postojeći) ili neizgrađen jer onda ne bismo imali ni poplavna područja, a i produktivnost poljoprivrednih gazdinstava bi bila mnogo veća.
Takođe, kako se još uvek strateška globalna teža drži na nafti, i ratovi se, zvanično, vode oko tog energenta sledeća na redu je voda koje (pitke, izvorske, termalne i mineralne) u svetu nema baš u velikim količinama, a Srbija obiluje tim vodama. Ukoliko bi se uložilo u rad oko vode čak i one slabije iskorišćene podzemne vode bi bile iskorišćenije makar u navodnjavanju i ostalim procesima melioracije, a sama pitka voda bi nam ostala kao rezerva i još jedna moguća snaga privrede naše zemlje. Na žalost, svedoci smo da poslednjih godina Vlade Republike Srbije ulažu veliki trud da prodaju stancima izvore mineralne vode, banjsko-klimatska lečilišta sa termalnim i mineralno-termalnim izvorima kao i veliki broj zemljišnih parcela na kojima se nalaze potoci ili izvori.

Zašto dozvoljavamo da se prodaje strateški bitan prirodno obnovljiv resurs od koga Srbija sutra može da napreduje u ekonomskom i finansijskom pogledu? Jasno je zašto korporacije pokazuju veliko interesovanje za to bogatstvo naše zemlje ali zapitajmo se da li nam se isplati da prodajemo vodu, našu budućnost.

Nastaviće se…



Jedan odgovor na temu "(NE) ZASEJANA SRBIJA – Vodni potencijal Srbije – Peti čin"

  1. Pingback: Sjajne vesti - Događaji koji su obeležili januar 2016. godine - Sjajne Vesti

Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.