Srpska proizvodnja za Ruske ginate?

POSAO, INVESTICIJE, IZVOZ, AUTOMOBILI  
Srpska proizvodnja za Ruske ginate?



SJAJNE VESTI ZA SRPSKE FABRIKE

Ovih dana se pojavila vest da je zamenik ruskog premijera Dmitrij Rogozin u Srbiju doneo primamljivu ponudu. Naime, ako je suditi po ozbiljnosti same interne izjave, onda će na proleće biti potpisan ugovor između Srbije i Rusije vezano za preselenje nekoliko fabrika iz Turske na našu teritoriju. Ovo je direktna posledica ekonomskih sankcija prema Turskoj, koje je Rusija nedavno uvela. Ovo bi za domaću industriju značilo nova radna mesta i pristojnu zaradu, a pre svega jačanje ekonomije. Da li je sve ovo istina, to ćemo saznati za nekoliko meseci, ali da vidimo kako stvari trenutno stoje?

Rusija u Turskoj koristi povoljnu radnu snagu za proizvodnju delova za ruske kamione tipa „gaz“ i „kamaz“, ali i za automobile marke „lada“. Poslovi u proizvodnji delova su konstantni i tržište je stabilno. Zbog finansijske krize širom sveta proizvodnja novih prevoznih sredstava je smanjena, ali održavanje postojećih je neusmnjivo stabilno. Krajem novembra 2015. godine Predsednik Rusije potpisao je dekret o uvođenju ekonomskih sankcija protiv Turske kao odgovor za obaranje ruskog borbenog aviona Su-24. Ovaj potez, sa ekonomske strane, može da koristi svima koji su u okruženju, jer će proizvodnja u Turskoj opasti, a tražiće se nova tržišta koja su u „prijateljskom“ odnosu sa Rusijom. Rusija ima interes da „osigura“ teritoriju Srbije, kako bi imala saveznika u potencijalnim sporovima sa ostalim velikim silama u svetu. Sa druge strane Srbija ima interes da ojača svoju ekonomiju, ali isto tako da sačuva svoju „neutralnost“.
Takođe, jedan faktor koji može da bude od koristi Srbiji je to što domaća proizvodnja već ima fabrike koje mogu da se iskoriste za proizvodnju ovakve opreme. Za ovaj posao bi bile zainteresovane firme poput pirotski „Tigar“, „Prva petoletka“ iz Trstenika, „Krušik akumulatori“ iz Valjeva, „Trajal“ iz Kruševca, „Zastava tapacirnica“ iz Kragujevca i druge. Rusima bi bili potrebni što jeftiniji delovi, a transport takvih proizvoda bi bio osiguran po već postojećim rutama kojima se prevoze drugi proizvodi za Rusko tržište. Naše fabrike bi mogle da prave kočnice, gume, auto-pojaseve, elektriku, kabine i sedišta.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je poslovna saradnja sa Rusima veoma dobra vest za nas:

„Ruska odluka je očigledno politički inspirisana, posle svega što se dešavalo između Rusije i Turske, a mi tu očigledno možemo da pronađemo svoju korist. Ako se ide na saradnju sa domaćim firmama, onda se može očekivati i rast tražnje domaćih proizvoda, a bilo bi i potrebe za novim radnim mestima.“

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.