Završeno renoviranje psihijatrije u Boru

MEDICINA  



SJAJNE VESTI IZ BORA

Davne 1933. godine izgrađena je zgrada u kojoj je prvo bilo infektivno odelenje, zatim dnevna bolnica i apoteka, pa je to zdanje razdvojeno na Psihijatriju (koja do sada nije bila renovirana) i Neurologiju. Ovih dana je završeno dugo očekivano renoviranje Odelenja Psihijatrije pa će pacijenti koji su bili privremeno smešteni na Neurologiji uskoro će biti vraćeni u sada renovirane prostorije.
Prošle godine Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je za renoviranje Opšte bolnice u Boru odredilo 12 miliona dinara. Od tog novca za prvi deo projekta je krajem prošle godine odobreno 4,5 miliona dinara koje je utrošeno na renoviranje Psihijatrije i Odelenja Ortopedije. Oko 2 miliona dinara urošeno je za zamenu pločica, krečenje svih prostorija i renoviranje sanitarnih čvora.

Opšta Bolnica BOR planira izgradnju palijativne nege koju nema većina Opštih Bolnica u Srbiji.

Istorijat OB Bor:

Bolnica se pominje u Boru 1922. godine, ali je poznato da je i ranije postojala zgrada, koja je služila kao bolnica, mada se ne može govoriti o godini, pošto nema podataka. Pomenuta bolnica nalazila se u zgradi (koja je srušena) i nalazila se izmeću današnjih ulica Ivo Lola Ribar i Vojske Jugoslavije, pored nekadašnje Kasine (danas jedna od zgrada Rudarsko-metalurškog fakulteta). Imala je internističko i hirurško odeljenje.
Kako u svojim materijalima: „Istorija razvoja zdravstvene službe na teritoriji opštine Bor do 31. 12. 1972. godine” navodi dr Mirko Dimitrijević: „1923. ili 1924. godine u blizini bolnice dozidane su zgrade za ordinacije, apoteku, kuhinju, a kasnije i za previjalište.” Zvanično, bolnica je pripadala Bratinskoj blagajni rudarskih preduzeća (socijalno osiguranje).
Izgradnja nove bolnice počinje u proleće 1933. godine, na prostoru. gde se i danas nalazi. 11. 08. 1934. godine nova bolnica je svečano otvorena i predata Bratinskoj blagajni. Izgradnja nove bolnice stajala je 2,5 miliona dinara, a troškove je snosilo Francusko društvo Borskih rudnika i glavna Bratinska blagajna. Otvaranju nove bolnice prisustvovali su: dr Ulmanski, ministar šuma i rudnika, Aranđel Stojanović, izaslanik ministra za javno zdravlje, Stanimir Marković, potpredsednik iz Zaječara, dr Maksimilijan Dimitrijević- Arer, predsednik Glavne Bratinske blagajne, dr Milenković, šef lekara Glavne Bratinske blagajne, Nikola Stojković, narodni poslanik, dr Gramber, predstavnik Francuskog društva, Borskih rudnika, dr Piala, direktor Borskih rudnika, kao i sveštenici: Stanko Ćirković (pravoslavni) i Žan de Mata (katolički) koji su obavili osvećenje.
Nova bolnica je imala internističko i hirurško odeljenje, sa ukupno 50 postelja i korisnu površinu od 13.500 metara kvadratnih. Nova bolnica u Boru – Arhivska građa, sveska XV, biblioteka časopisa „Bakar”, izdavačke delatnosti i istorijskih istraživanja RTB BOR, Bor, 1978. godine.

Povodom otvaranja nove bolnice u jednom beogradskom listu objavljena je sledeća vest („Politika”):

„… Na zapadnom delu varošice, koji dominira celom okolinom, podignuta je lepa dvospratna zgrada bolnice po ugledu na najmodernije tekovine sanitetske struke. Ova
bolnica ni malo ne zaostaje za najboljim privatnim sanatorijumima u državi. Na prvom mestu pada u oči uzoran red i čistoća, što je razumljivo, kada se uzme u obzir da su zidovi skoro svih prostorija popločani majolikom. U suterenu nalaze se razni aparati, kao rentgen, kvarc, dezinfekcioni itd. Na prvom spratu nalazi se hirurško odeljenje, u kome je smešten uzorno uređen operacioni sto … Pored svakog kreveta nalaze se starter-zvonce za dežurnog lekara. Svega ima 50 kreveta. U svim sobama nalaze se peći za centralno grejanje. Iz suterena diže se električna dizalica za hranu… Pored bolnice sagrađena je bolnička kapela, u izgradnji su još dve zgrade: ambulanta sa apotekom i stanovi za lekare.“

Pri hirurškom odeljenju bile su posebne sobe za porodilje. U to vreme bolnica ima tri lekara (dr Georgije Pedanov, dr Mihajlo Petrović i dr Vladimir Maljnik), devet
medicinskih sestara, laboranata i bolničara, kao i priučeno pomoćno osoblje i po jednu časnu sestru na svakom odeljenju. Za vreme okupacije bolnica ima hirurško, interno i zarazno odeljenje, a u krugu bolnice podignuta je drvena baraka, gde je bilo smešteno odeljenje za decu (zvanično, dečije odeljenje je otvoreno 1953. godine). Organizacija rada i radna disciplina u bolnici regulisana je naredbama upravnika bolnice, preko Knjige naredbi (nalazi se u arhivi Medicinskog centra).
Oko četrdesetih godina izgrađena je zgrada, preko puta bolnice, za smeštaj časnih sestara, koje su radile u bolnici. Danas je tu Služba transfuzije krvi. Posle oslobođenja izgrađeno je više zgrada pored stare (prve) bolničke zgrade: Novi deo bolnice u koji su smešteni: hirurško, ortopedsko odeljenje, sa hirurškim
salama, deo rentgen kabineta i deo biohemijske laboratorije (1967.god.). 1966. godine izgrađena je zgrada, u kojoj je danas očno odeljenje i odeljenje za bolesti
uha, grla i nosa. Takođe je izgrađena zgrada, u kojoj se danas nalaze: ginekološko- akušersko odeljenje, dečje odeljenje, neurohirurško odeljenje, biblioteka i sala.
25. maja 1985. godine svečano je otvoren novi objekat Doma zdravlja, sagrađen samodoprinosom radnika i građana Bora.
Novi objekat je sagrađen van svih do sada građenih objekata za zdravstvo, nalazi se van aerozagađenja i u njemu su locirane sve zdravstvene službe (sem neurohirurgije), osim stacionarnog dela, na jednom mestu, čime je omogućeno jednostavnije ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu.

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.