SJAJNE VESTI SA JUGA SRBIJE

Značajan izvozni potencijal naše zemlje je pčelarstvo. Pčelari u Srbiji su povezani u lokalne organizacije, a koje dalje povezuje Savez pčelarskih organizacija Srbije. Pčelarstvo u našoj zemlji ima veliki potencijal, a kvalitet je veoma cenjen na evropskom tržištu. Prema podacima nadležnog ministarstva u Srbiji je u 2012. godini evidentirano 673.651 košnica, odnosno 15.020 pčelara.
Tako baš pčelari južne Srbije, posebno zlatarskog, zlatiborskog, lužničkog i drugih južnih krajeva predstavljaju dragocenu razvojnu snagu. Zahvaljujući nezagađenim prirodnim bogatstvima, cvetnim gorama, gustim šumama i ružama vetrova, blizini planinskih vrhova i Vlasinskog jezera, med ovih krajeva je brzo naša svoju poziciju na tržištu EU.
Treba istaći da su se standardi proizvodnje i privređivanja u oblasti pčelarstva gotovo potpuno uskladili sa standardima EU, a da nedostaje svega 20% evropskih propisa koje treba još uvesti. Dakle, zahvaljujući prirodi i radu nadležnih institucija svi preduslovi postoje, a na lokalnim udruženjima i savezu pčelara Srbije ostaje da razvijaju „prijateljstvo“ sa pčelama i da osmisle bolji oblik plasmana svojih proizvoda. Naime, svi oni su počeli sa pripremama da, pristupanjem naše zemlje EU, plasiraju svoje proizvode u manjim pakovanjima što donosi i bolju prodajnu cenu, umesto što se sada med izvozi u kantama i kontejnerima čime se, na neki način, ovo blago obezvređuje.
Na evropskom tržištu najcenjeniji je srpski bagremov med, a postoji tražnja i za livadskim. Godišnje se u proseku proizvede između 5.000 i 9.000 tona meda, od čega se izveze oko 2.000 tone u zemlje Evropske unije, Severne Afrike, Norvešku, Indiju i Japan. Najveća opasnost na tržištu nam dolazi iz Kine, koja je i najveći svetski proizvođač sa 450.000 tona godišnje proizvodnje. U Evropi je to Španija sa 30.000 tona meda godišnje.
Sa druge strane tržišta su Nemci, kao najveći potrošači meda sa prosečnih 1,1 kg po čoveku godišnje, zatim sledi Francuska sa 0,6, pa Italija i Srbija sa po 0,3 kg po čoveku godišnje.
Primer dobre prakse je jedini sertifikovani pčelar iz lužničkog kraja, tačnije iz sela Aleksandrovac, Ljubiša Ristić sa 150 društava, koji zajedno sa ostalim pčelarima ovog kraja godišnje izveze oko 100 tona bagremovog i livadskog meda. Svi oni imaju siguran plasman, pa i kada bi postigli veći obim proizvodnje sve količine bi bile sigurno plasirane na inostrana tržišta.
Još jedan uspešan pčelar je i Dragan Divac, iz Bistrice podno Zlatara sa 150 košnica. On je u protekloj godini na tržište Italije plasirao 7 tona meda pakovanog u kantama i buradima, proizvedenog po strogim evropskim uslovima, a postignuta cena je iznosila 4,5 evra po kilogramu.

Međusobna saradnja, usklađivanje proizvodnje sa evropskim standardima i zahtevima, praćenje trendova i spremnost na brzo prilagođavanje novim, ljubav prema prirodi i poštovanje njenih zakona su sjajan način da se postigne uspeh.
Razvoj pčelarstva treba da bude sjajna vest ne samo za pčele i pčelare, za nas i naše zdravlje, već i za razvoj voćarstva i povrtarstva i ukupan razvoj naše zemlje.

SJAJNO!

  bagremov med, izvoz, pcelari, pcelari luznickog kraja, pcelari zlatara, pcelari zlatibor, savez pcelarskih organizacija srbije, sjajne vesti, top vesti