Bečejska toplana uskoro prelazi na biomasu?

INVESTICIJE, UREĐENJE GRADOVA  
Bečejska toplana uskoro prelazi na biomasu?



SJAJNE VESTI IZ BEČEJA

Biomasa je energent koji će uskoro zameniti gas u velikim strojevima kao što su Toplane. Posle par gradova koji su uveli biomasu kao osnovni energent za grejanje i grad Bečej se odlučio na ovaj potez. Obzirom da je zadnjih godina prirodni gas, koji se koristi kao energent, veoma poskupio svi gradovi su u potrazi za jeftinijim rešenjima. U opštinskom budžetu, ove godine, obezbeđeno je 10 miliona dinara za izradu projekta za potrebe građenja Toplane na biomasu, te revitalizaciju i rekonstrukciju delova distributivnog sistema s ciljem da se izvrši maksimalno smanjenje gubitaka toplotne energije.

Direktor bečejske Toplane Dejan Vuković na poslednjoj sednici Skupštine opštine Bečej povodom rezmatranja Programa poslovanja ovog preduzeća u tekućoj godini rekao je:

„Upotrebom biomase kao energenta u radu „Toplane“, opština bi postala energetski nezavisnija, stvorila bi se mogućnost otvaranja novih radnih mesta, smanjila bi se emisija ugljendioksida i privukle bi se nove investicije u energetski i poljoprivredni sektor, ovim rečima započeo nam je obrazloženje direktor Dejan Vuković.
Studija nemačkog GIZ i ovdašnjeg Ministarstva energetike ukazuje da atar bečejske opštine sa više od 40.000 hektara oranica, godišnje može da obezbedi 44.000 tona biomase. Potrebe bečejske Toplane na godišnjem nivou su oko 6.500 tona biomase, što znači da bi se energetska sirovina u potpunosti obezbeđivala sa sopstvenog terena.“

Vuković je dodao da su u okviru Idejnog projekta „Modernizacija postrojenja za proizvodnju i distribuciju toplotne energije“ ispitali opravdanost ulaganja u kotlovsko postrojenje za proizvodnju toplotne energije uz agrobiomase.

Projektni zadatak
Potrebno je da se izgradi kotlovsko postrojenje snage 8 MW, sa sagorevanjem agropeleta u toplovodnom kotlu namenski konstruisanim za agropelet. Bazna potrošnja toplotne energije pokriva se sa dva kotla na agropelet kapaciteta po 4 MW, a opterećenje iznad 8 MW pokrivalo bi se sa postojećim kotlovima VKLM-8 na prirodni gas, kapaciteta 2 puta 10 MW. Novi pogon bi sa postojećim bio povezan i bio bi omogućem paralelan rad. Prvenstveno bi se koristile kotlovske jedinice na agrobiomasu, dok bi se kotlovske jedinice koje koriste prirodni gas uključivele u izutenim slučajevima većeg opterećenja ili eventualnih problema u funkcionisanju pogona na agrobiomasu.
Najveća ušteda, pokazuju analize, ostvarila bi se kod cene energenata. Jer, za sadašnju količinu proizvedene toplotne energije potroši se prirodni gas u vrednosti 475.000 evra, a vrednost agrobiomase bi bila 250.000 evra. Razlika od 225.000 evra nije zanemarljiva i ona je osnova isplativosti izgradnje novog postrojenja.

Svakako ova nova toplana bi obezbedila niz pogodnosti, poput, efikasnije korišćenje energetskih potencijala u proizvodnji toplotne energije, skupo inostrano gorivo bi se zamenilo domaćim, obnovljivim, raspoloživim, a neiskorišćenim gorivom. Troškovi proizvodnje bi se smanjili, a to bi omogućilo priključivanje novih korisnika na sistem daljinskog grejanja i širenje distributivne mreže. Lokalna samouprava, kako osnivač pomenutog preduzeća, bi imala određene pogodnosti. Kao prvo, umesto pokrića gubitaka, ostvarila bi prihode od novog postrojenja, a obezbedila bi se i energetska samostalnost. Tome treba ukalkulisati i dodatni prihod za poljoprivrednike od prodaje biomase, porez koji ostaje u opštinskoj kasi, nove investicije i nova radna mesta u energetskom sektoru kroz pogone za proizvodnju agrobiomase. Nije zanemarljivo ni to što će grejanje biti jeftinije.

Naravno, sve je još u fazi idejnog projekta, ali vrlo brzo bi sve moglo da se pretoči u investicioni poduhvat. U uvoj godini se planira izrada projekta, a već naredne bi trebalo da se isti realizuje. Vrednost investicije je oko 1,5 milion evra, a u Toplani razmišljaju o tome da ih obezbede putem kredita ili putem javno privatnog partnerstva.

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.