Danas je 201 godina od početka Drugog srpskog ustananka

ISTORIJA  



O DRUGOM SRPSKOM USTANKU

Po nekim istoričarima Drugi srpski ustanank je bio spontani događaj u istoriji srpskog naroda. Te 1815. godine srpske starešine su počele da ubijaju haračlije koje su sakupljali porez, a Arsenije Loma je opseo Rudnik. Na današnji dan po gregorijanskom kalendaru (na praznik Cveti 12. aprila po julijanskom) u Takovu se okupilo nekoliko srpskih starešina koje su zamolile Miloša Obrenovića da bude vođa ustanka, što je on uz malo kolebanje prihvatio.
Drugi srpski ustanak je doveo do srpske autonomije u okviru Osmanskog carstva i uspostavljanja Kneževine Srbije, koja je imala svoju skupštinu, ustav i vladarsku dinastiju.

Šta je prethodilo Drugom srpskom ustanku?

Kao što to i biva nakon propasti u Prvom srpskog ustanka, srpski narod je živeo u još gorem položaju. Turci ne samo da su nastavili sa ubijanjem ljudi, paljenjem sela i maltretiranjem, nego su svoje aktivnosti proširili i na taj način osvetili se za podizanje Prvog srpskog ustanka. Mnogo srpskih porodica je bilo prisiljeno da pobegne preko granice u Srem i Banat.
Posle proglašenja amnestije za neke srpske ustanike veliki vezir Huršid-paša je postavio dvanaest oborknezova u dvanaest nahija Beogradskog pašaluka. Zajedno sa narodom kome su stajali na čelu, Turcima su se predale neke vojvode i knezovi iz Prvog srpskog ustanka: arhimandrit Gligorije Radoičić, Miloš Obrenović, Lazar Mutap, Arsenije Loma, Milić Drinčić, Pavle Pljakić i Stanoje Glavaš.
Tada je u Beogradu uspostavljena vlast Sulejman-paše Skopljaka koja se pamti po terorisanju stanovništva, nasilnim skupljanjem oružja, uvođenjem kuluka za opravku gradova i puteva, surovim uterivanjem nameta i feudalnih obaveza. U ovakvim okolnostima ponovo su na scenu stupili hajduci koji su i dalje održavali ratno stanje u zemlji. U Srbiji su sa velikim interesovanjem praćeni međunarodni događaji, pogotovo posle vojnog uspeha Rusije protiv Napoleona. Prota Mateja Nenadović je uputio molbu ruskom caru Aleksandru da se Srbija pripoji Rusiji ili da dobije položaj kakve su imale Moldavija i Vlaška pod ruskim protektoratom. Došlo je ponovo do susreta knezova koji su dobili onakvu ulogu koju su imali uoči prethodnog ustanka. Pomoću prote Mateje srpski knezovi su uputili molbe za pomoć Austriji, Rusiji i ostalim evropskim silama koje su učestvovale na Bečkom kongresu.
Miloš Obrenović je bio najznačajnija srpska ličnost u Beogradskom pašaluku posle pada ustaničke Srbije. Posle sloma ustanka predao se Ali-agi Serčesmi, a kasnije je postavljen za oborkneza Rudničke nahije. Sulejman-paša Skopljak je u Obrenoviću pronašao saradnika i postavio ga je za baš-kneza Kragujevačke, Rudničke i Čačanske nahije.
Odnosi između Porte i Srba su se još više zaoštrili. Uprkos obavezama koji su za Turke proizilazile iz osme tačke Bukureškog mira, turska uprava u Srbiji je dalje nastavila sa dahijskim načinom vladavine, nasiljem, nacionalnim ugnjetavanjem i ekonomskom eksploatacijom.
Upravo zbog takve situacije izbilo je nekoliko buna, da bi u jesen 1814. godine, u okolini Čačka spontano izbila Hadži Prodanova buna. Buna se proširila i na susedne nahije. Buna je izbila u jesen, što je Milošu Obrenoviću dalo razlog da odbije da se stavi na čelo bune. Čak je sa nekoliko srpskih knezova pomogao njeno gušenje. Pobunjenici su se kod Knića sukobili sa vojskom Miloša Obrenovića i njegovog pobratima Ašim-bega. Iako su pobunjenici odneli pobedu, Miloš Obrenović i Ašim-beg su ostali na bojištu, što je kod pobunjenika izazvalo zabunu, pa su se povukli svojim kućama. Posle propasti bune, Hadži-Prodan Gligorijević je pobegao u Austriju.
(Izvor: Vikipedija)

O borbama

Sve borbe koje su vođene protiv legalne vlasti, koju je predstavljao Sulejman-paša, trajale su oko 4 meseca. Na ustanike je poslata jedna vojska sa područja Carstva, a druga iz Beogradskog pašaluka. Miloš Obrenović i ostali ustanici opseli su Čačak i držali ga pod opsadom narednih 40 dana. Nakon toga opsadu Čačka ostavio je svom bratu Jovanu Obrenoviću, Miliću Drinčiću i Jovanu Dobrači, da bi sa svojom vojskom krenuo na sever i sukobio se sa Turcima kod Paleža. U ovoj borbi je odneo pobedu, a istorijski podaci govore da je u toj borbi zarobio i dva topa. Posle bitke na Paležu ustanici su uspostavili vezu sa emigracijom u Austriji. U Srbiju su se od vojvoda vratili Petar Nikolajević Moler, Pavle Cukić, Stojan Čupić, Sima Katić i Sima Nenadović. Iz Paleža Obrenović je krenuo ka Valjevu koje je pod opsadom držao Pavle Cukić i zajedno su ga osvojili. Obrenović, Cukić i Nenadović su nastavili ka Čačku. Turci su napali ustanike na Ljubiću, ali su ih oni odbili i prešli Zapadnu Moravu i podigli šančeve na obali. Posle ovog poraza, Porta upućuje kaznene vojne jedinice iz Niša i Bosne prema južnoj i zapadnoj granici Srbije, gde su se koncentrisale ustaničke snage. Bosanska vojska je pretrpela poraz na Dublju, a vojska iz Niša na Ljubiću.

Rezultati Drugog sprskog ustanka

Miloš Obrenović je veštim diplomatskim pregovorima do kraja 1815. godine sa Marašli Ali-pašom zaključio usmeni mir (25. oktobra 1815. godine). Po ovom osnovu je priznat za vrhovnog srpskog kneza, a mirnim putem i dugotrajnim diplomatskim pregovorima uz pomoć Rusije, uspeo je da u razdoblju od 15 godina postepeno pravi autonomni položaj za Srbe u okviru tuskog carstva i osigura svoju vlast u Srbiji. Hatišerifom od 1830. godine Srbiji je priznata autonomija. Ono što je uspeo da uradi za srpski naord su svakako povlastice koje su dobijene sporazumom:

skupljanje danka od strane Srba,
obezbeđenje od zloupotrebe spahija i drugih turskih činovnika,
postavljanje knezova po nahijama,
osnovanje Narodne kancelarije u Beogradu.

Ovim povlasticama davale su Srbima izvesnu samoupravu, koja je omogućavala dalji ekonomsko-društveni i politički razvoj.

Danas se u Takovu (kraj Gornjeg Milanovca) nalazi memorijalni kompleks posvećem događajima iz 1815. godine. Tada je Miloš Obrenović, nakon prazničnog bogosluženja u crkvi-brvnari na Cveti, pozvao okupljene ugledne Srbe da ponovo uzmu oružje u ruke i nastave borbu započetu 1804. godine pod Karađorđem.

SLAVA POGINULIM VOJNICIMA I LJUDIMA ZA ODBRANU OTADŽBINE



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.