Pozivnice – duh starog Niša

ISTORIJA GRADOVA  



SJAJNE VESTI & NIŠKE VESTI

Pozivnice su jedan od bitnih segmenata u kontekstu pisanih dokumenata kao izvor za istoriju i razvoj kulture grada Niša. Na patinasto vremešnim pozivnicama, od pre skoro jednog veka, sa neponovlјivim i skoro nedostižnim dizajnom, ispisani su dragulјi bogatih misli iskazanih u vidu učtivih poziva za koncerte, zabave, proslave

Vreme prošlo, zaista nije za zaborav. U liku pozivnica odiše stari Niš sa svim svojim vrednosnim i građanskim manirima.
Istorija jedne države ili grada, nisu samo „bitke i bojevi“. Istorija je i nešto drugo. Ona zapravo i jeste učitelјica života. Ona nas uči, sa namerom da pokaže da mnoga „definisana“ zbivanja imaju svoje duboke motive. I ne samo to. U „bitke i bojeve“ ne idu samo opevani ratnici, slavom ovenčani heroji. Suštinsku istoriju kreiraju ratnici, glumci, pisci, zanatlije, studenti, sveštenstvo… Najzad, istoriju kreira životna zbilјa, sadejstvo pojedinaca u interakciji sveukupnog života.

Pozivnica, jeste jedan od bitnih segmenata istoriografske građe za proučavanje istorije, ali i razvoja kulture grada Niša, i ona na svoj način kazuje koliko promišlјanje u vidu poziva za neku svečanost ima svoje mesto u kontekstu razvoja pisanih poruka ili razvoja kulture komunikacije među lјudima. Prikaz pozivnica je u suštini prikaz staroga Niša iz jednog specifičnog ugla.

Tematski, pozivnice možemo razvrstati više grupa i podgrupa:
otvaranje objekata i spomenika, zabave; jubileji; slave; venčanja; revije.

Sudeći po pozivnicama, 1938. i 1939. godina su za Niš svečarske godine. Niš postaje obeležje nacionalnih manifestacija. U Nišu, 14. avgusta 1938. god. otkrivene su i osvećene i spomen biste: Nikoli Pašiću, velikoj državničkoj figuri (u parku kod Inženjerijske kasarne), učitelјu Tasi Petroviću, uzoru narodnih prosvetitelјa (kod Narodne škole „Sveti Sava“), Todoru Milovanoviću, bivšem predsedniku, vrlom radniku i zaslužnom sinu grada Niša (u Velikom Parku).

U okviru pozivnica koje odslikavaju stari Niš kroz zabavu, moguće je rekonstruisati svakodnevni život Nišlija, njihove potrebe i navike. Vreme kada nestaje staro „orijentalno“, a nastaje novo „građansko“ je prepoznatlјivo. U Nišu se organizuju igranke, koncerti, besede… Prikladno sročene, imale su dvostruki cilј: da pozovu na zabavu, ali i u humanitarne svrhe.

Najstarija među njima je iz 1890. godine. Uradila ju je štamparija Ž. Radovanovića u Nišu, a osmislio Odbor za podizanje spomenika Sinđeliću, upućena je Lazaru Jovanoviću, dvorskom ćurčiji. Hotel „Evropa“ je mesto zabave. Dolazi se u svečanom odelu.

Krajem 19. i početkom 20. veka hotel „Evropa“, „Kasina“, „Orijent“ i Oficirski dom su uglavnom mesta za zabavu. Hoteli su nestali, a Oficirski dom, udobno smešten u centru grada, na obali Nišave, eho je minulih beseda, deklamacija, Mokranjca, valcera, kratkih dramskih izvođenja, kolaža igara: Kralјevo kolo, Oficirsko kolo, Omladinsko kolo, Učitelјsko kolo, Zanatlijsko kolo, Brankovo kolo, Srpkinja, Niševlјanka… Organizatori zabave su: Niška trgovačka omladina, Crkvena pevačka družina Branko, Zanatlijski savez za varoš Niš, Francuski klub u Nišu, Niško osoblјe pošte, telegrafa i telefona, Esnafi, …

Za ovaj praznik, srpski narod ima nekoliko naziva: slava, krsna slava, krsno ime, svetac. Najčešći i najrasprostranjeniji naziv je slava. Krsno ime se spominje u narodnoj poeziji, krsna slava u Bosni, a naziv svetac skoro u svim krajevima Srbije.
Etimološki, reč slava znači počast, čuvanje uspomene, pomen, a suštinski, slava je zapravo žrtveni obred i gozba koja se namenjuje krstu. Krstu se namenjuje kolač i sveća.

Pozivnice kojima pojedinci ili udruženja upućuju učtive i svečarske pozive u čast svoje krsne slave, bez sumnje su trajna svedočanstva vremena prošlog. Tu nema ničeg suvišnog. Sve je u službi Božijoj. Po meri su vremena kada su nastale. Poseduju estetsku, ali i duhovnu vrednost.
A istraživačima su pouzdana „pisana“ dokumenta o tome koja udruženja ili ustanove su slavile „svoju“ slavu.

Državne realne gimnazije u Nišu su slavile Svetog Savu, niška Saborna crkva: Duhove, Niška pevačka družina „Branko“: Đurđevdan, udruženje trgovaca u Nišu: Tri jerarha, Udruženje zanatlija za grad Niš i srez Niški: Sv. Cara Konstatina i Caricu Jelenu, Društvo milosrđa i zaštite dece i mladeži: Svetu Caricu Jelenu, Moravski artilјerijski puk: Blagovesti, Niška trgovačka omladina: Preobraženje …

Opšti je zaklјučak da je pozivnica, kao vid pisane komunikacije, kako u prošlosti, tako i danas, uvek u funkciji učtivog poziva. A svoju vitalnost dokazala je opstankom do današnjih dana.

U saradnji sa NIŠKIM VESTIMA ovaj članak-intervju je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.