Milan B. Popović – pesnik, publicista i rok kritičar – INTERVJU

INTERVJU  



SJAJNE VESTI – INTERVJU – MILAN B. POPOVIĆ

Milan B. Popović, 1976., je srpski pesnik. Kritičar dnevnih novina Blic (Srbija), Dan (Crna Gora) i Fokus (BiH), kolumnista dnevnih novina Pravda. Saradnik magazina: Rocks, Novi magazin, Nocturne, Time out, Kontra, Sound metal, Bestseler, XZ, Butcherian vibe, Sound & Music, Hard & Heavy, Ispred dragstora, Kvartal, Književni magazin, Književne novine, Gradina, Pressing, Naše Novine, Novine beogradskog čitališta i drugih štampanih i veb redakcija. Živi u Beogradu. Zvanični sajt Milana B. Popovića je: http://www.MolitvaTetoviranogSrca.com/

Bibliografija

– Molitva tetoviranog srca, zbirka pesama (Narodna knjiga/Alfa, 2006)
– Vreme brutalnih dobronamernika, zbirka pesama (Narodna knjiga/Alfa, 2006)
– Oka da ne ispustim dah, zbirka pesama (Narodna knjiga/Alfa, 2007)
– Na kori integralnog hleba i olovci, zbirka pesama (Narodna knjiga/Alfa, 2011)

Diskografija

CD muzička kompilacija pesama Rok/Metal bendova na stihove Milana B. Popovića – Vreme brutalnih dobronamernika (Autorsko izdanje, Milan B. Popović, 2010.)

2015. godine objavljena je dvostruka CD kimpilacija MILAN B. POPOVIĆ i HRONIČNO NEUMORNI sa rege, hip hop i rok umetnicima iz svih država bivše velike Jugoslavije, na tekstove Milana B. Popovića.

Neizbežna priča o blogerima i blogu.

– Da li blog predstavlja modernu književnost?
Blog je pre svega jedan od načina da se pisana reč, bilo ona moderna, urbana ili ruralna, lakše i brže prezentuje širokom čitalačkom auditorijumu. Ne mora da znači da blog sam po sebi predstavlja modernu književnost.

– Kako odvojiti kvalitet pisanja od kiča (šunda) kada danas skoro svako sebe naziva blogerom, a to se prevodi kao pisac današnjice?
– Ja nisam bloger, ja nemam svoj blog. Svoje muzičke CD recenzije koje neprekidno pišem već 2 decenije unazad, prvenstveno sam objavljivao u štampanim medijima, pa tek onda, pojavom interneta, i na muzičkim web portalima.

– Da li blog može pisati svako i da li misliš da je potrebno da postoji neko telo sastavljeno od književnika i profesora srpskog jezika koje bi uklanjalo tekstove koji ne zadovoljavaju kriterijume da budu postavljeni na Internet?
Smatram da je potrebno da postoji neko telo sastavljeno od književnika i profesora srpskog jezika koje bi uklanjalo tekstove koji ne zadovoljavaju kriterijume da budu postavljeni na Internet.

– Kako uspostaviti sistem odgovornosti za tekstove koji se postavljaju na Internetu?
Autocenzura, ali ona najpozitivnija moguća, jedino je rešenje, ukoliko ne postoji neko iznad, neki urednik ili lektor.

– Da li misliš da blogovi utiču na mlade ljude i da li oni uvažavaju pravila koja su pisana u njima i u blogerima vide svoje idole?
Na mlade najveći uticaj imaju TV stanice. Blog je u tom kontekstu, iskreno verujem, najneuticajniji i najbenigniji.

– Kako da blogom usmerimo čitaoce ka pravim vrednostima i ukažemo na one koji su ne samo nepismeni, već apsolutno ništa ne govore, a pri tom su prosti i vulgarni?
Serviranjem kvalitetnog kulturno obrazovanog programa pre svega na TV stanicama, a što da ne, forsiranje istih takvih sadržaja i na blogovima koji bi pokrivali sve grane umetnosti.

Postaviću ti pitanja o tvom zanimanju, a ti probaj da razbiješ predrasude koje o njemu vladaju.

– Da li je tačna priča da su muzički kritičari ljudi koji su na ovaj ili onaj način bili neuspešni u muzici i da li tu priču plasiraju samo oni koji bivaju uvređeni kritikom?
– Ja mogu da govorim u svoje ime i da ga argumentujem svojim umetničkim ostavrenjima. Objavljene su mi četiri knjige poezije i dva muzička CD albuma, sa 50 muzički, aranžerski i vokalno izvedenih mojih pesama iz knjiga. Ja sam primer da muzički kritičar može biti u isto vreme i kreativac, i umetnik. Nema nas puno takvih. Jedan od njih retkih je i izuzetni Marko Artuković. On je takođe CD recenzent ali i kantautor. I to sjajan! Tek tada, kad ste i autor i recenzent, može da se shvati koliko je važna i jaka pisana i objavljena reč, i koliko negativna kritika nekog muzičara ume i može da zaboli, a kolika je radost i ushićenje kada dobijete odličnu povratnu reakciju. To većina kritičara nema i ne poznaje. Nisu umetnici, a pišu o umetnosti. Marko Artuković je, osim mene, usamljen, ali veoma pozitivan primer. Ne treba zaboraviti ni rokera, reditelja, slikara i muzičkog i filmskog kritičara Branka Radakovića, koji je multimedijalna ličnost i pojava posebne vrste. Branko piše o umetnosti dok je i stvara istovremeno, godinama unazad. Trenutno je regionalno aktuelan sa filmom „Limunovo drvo“. Takođe, tu je vanserijski Zoran Marinković – Marinko Bjesomar, lider gornjemilanovačkih kultnih „Bjesova“, rok i „grunge“ sastava koji traje i njegovom zaslugom egzistira, evo, već četvrt veka. On, Marinko Bjesomar mi je puno, jako mnogo pomogao oko produkcije i postprodukcije duplog CD-a „Hronično neumorni“. Čak je učestvovao na CD-u u pesmi „Istine mamlazi kriju (batina)“, u kojoj je Bjesomar dopisao refren i odpevao ga, a ja sam recitovao strofe. Bjesomar je snimio montirao i režirao i spot za tu našu pesmu. Marinko Bjesomar je svojevremeno bio i rock kritičar. Tamara Lujak, takođe. Izuzetna književnica, i književni kritičar i moderator. Veoma ambiciozna i uporna osoba. Možda ne uporna kao ja, ali dami ću i ovoga puta dati prednost. Aleksandar Žikić, rok kritičar ozbiljne generacije, nekada je bio član grupe “S.T.R.A.H”., a i dalje je aktivan u muzici…

– Koliko koristiš računare da bi došao do izvora informacija koji su ti potrebni za kritiku i da li misliš da su te informacije pouzdane?
Izuzetno koristim računare i društvene mreže pri kontaktu sa umetnicima.

– Da li kritiku pišeš na prvu ili preslušavaš materijal više puta?
Preslušavam materijal više puta. Kritiku pišem iz više navrata. Prva ruka, pa je pustim da bukvalno prenoći, pa je sutradan iščitavam, ispravljam greške, korigujem, oblikujem, dopunjavam, sve do finalne verzije, kada je uredniku šaljem.

– Da li ti se nekada desilo da promeniš mišljenje o nekom bendu u kratkom vremenskom intervalu. Recimo da li ti je posle svirke uživo nekog benda bilo žao što si napisao lošu kritiku njihovog studijskog materijala?
Jedino mi je bilo žao što na prvo slušanje albuma čuvene i pokojne Ejmi Vajnhaus nisam pozitivno odreagovao pa sam napisao mlaku i neutralnu kritiku. Nit tamo ni vamo. Par nedelja kasnije, kada sam ponovo preslušao CD, slika je bila potpuno drugačija. To je jedan, usamljen primer, a napisao sam više hiljada CD recenzija za ove dve decenije.

– Da li si nekada prijateljima “progledaš kroz prste” ili radije ne pišeš kritiku njihovog materijala ukoliko ti se ne dopada?
Ne pišem recenzije albuma koji mi privatno ne leže da bih izbegao neprijatnosti, jer, kao što sam Vam rekao, znam kao pesnik koliko može da zaboli negativna javna kritika.

– Koliko je pravilna kritika važna za povratak prave muzike, kulturnih i moralnih vrednosti na svoje mesto?
Pravilna kritika jeste važna ali samo ako je scena i šou biznis dostigao dovoljno održiv smisao postojanja. Danas bendovi, barem većina mladih rok bendova, ne živi od muzike, rade je iz ljubavi i hobija, ne zarađuju novac od svoje muzike i ko sam ja tu da im solim pamet kako treba ili ne treba da se radi. Kada većina bendova finansijski bude stala na noge, onda možemo biti oštriji i rigorozniji. Do tada, samo iskrena podrška pozitivnim aspektima njihovog rada, koje valja istaći i javno pohvaliti.

– Koliko uopšte vidiš svetlo na kraju tunela ili misliš da muzika na ovim prostorima ostaje u mraku svojih negativnih osećanja, izveštačenosti i lažnih moralnih vrednosti?
Ja sam poeziju, muziku i novinarstvo sebi zacrtao kao osnovni cilj i put. Ako nekad shvatim da je to ćorsokak ulica, sam ću biti kriv, sam sam to birao, niko me nije terao.

– Da li su kritčari sujetni ljudi i da li kritikama žele da pokažu svoju superiornost u odnosu na „obične smrtnike“?
Ne verujem. Ne poznajem takve. Među muzičarima i pesnicima postoji ogromna sujeta i zavist, u to nema sumnje.

Pesnik i muzičar

– Kako treba da piše i izgleda pravi pesnik sa obzirom da se danas mnogi tako predstavljaju, a da nisu ni svesni šta ta reč znači?
Treba da piše iskreno, iz dubine svoje duše, i da, što je najvažnije, ima svoje Muze kao inspiraciju. Talenat od Boga, ponajviše.

– Kako si se odlučio za poeziju i da li se tvoje knjige mogu nabaviti i u štampanom i u elektronskom obliku?
Spontano sam postao, kako su me drugi književni kritičari nazvali – pesnik. Ja nikad nisam planirao da postanem pesnik. To se spontano dogodilo 2005. godine kada je iz mene izletela lavina, bujica misli i stihova koje sam ja zapisivao olovkom na papir, a kako su se strofe i pesme gomilale, ja sam spontano odlučio da rukopis predam uredništvu nekoliko izdavačkih knjiga na uvid. Prva je odreagovala legendarna beogradska izdavačka kuća “Narodna knjiga”, koja je i objavila moju knjigu pesama “Molitva tetoviranog srca”. Moje knjige se mogu nabaviti u klasičnom, meni omiljenom, štampanom izdanju ali i u elektronskom. Moram se pohvaliti da uskoro očekujem i treće dopunjeno izdanje svih mojih knjiga poezije. Sve četiri.

– Po jednu rečenicu o svakoj tvojoj zbirci?
“Molitva tetoviranog srca” – religiozna, pravoslavna, duhovna ali i buntovna knjiga.
“Vreme brutalnih dobronamernika” – energična i dinamična knjiga
“Oka da ne ispustim dah”, najmelanholičnija i najcrnja, najteža moja knjiga. Teška, preteška i za samog mene.
“Na kori integralnog hleba i olovci” – totalni zaokret u mojoj poetici, satirična, lucidna, knjiga iz koje isplivava vedar duh, šala, autoironija, ismevanje samoga sebe, ljudskih strasti i potenciranje slabosti…

– Postoji li danas životna istina i da li je ona poezija sama po sebi?
Postoji ono što zovemo realan život i socijalna usklađenost, a postoji i naš unutrašnji svet, samo naš, intiman. Ja oba svoja sveta kombinujem i u pesmama spajam komunicirajući na taj način sa čitalačkim i slušalačkim auditorijumom. Do sada je okruglo 50 mojih pesama dobilo muzičko aranžerski sako i tako, kroz muziku i rock, rege, hard rock i hip hop bendove nastavljaju da žive svoj život na njihovim koncertnim nastupima.

– Da li misliš da postoje ljudi koji su se pronašli u tvojoj knjigama i da li, čitajući ih, mogu da shvate prošlost, sadašnjost i budućnost, kao i vezu između njih?
– Meni su se javljali ljudi koje ne poznajem privatno a koji su mi se u stanjima euforije, bukvalno – zahvaljivali što objavljujem ovakve knjige. Naravno da postoje ljudi koji su se prepoznali u mojim pesmama, pa ne bi ih toliki bendovi uzimali i snimali u studijima da pesme nemaju preko potreban kvalitet.

– Poezija i muzika, da li je to uska veza?
Za mene da. Ja ih bukvalno spajam u jednu kompaktnu celinu.

– Objavio si dva CD-a do sada i na njima su gostovali mnogi poznati muzičari. Koji i kako si ih odabirao?
– Od hip hop izvođača na CD-u HRONIČNO NEUMORNI se nalaze: Sky Wikluh, Vudu Popaj, Coa, Cantwait, Kruks, M.A.X., Solow i Flip Flop.

– Rege bendovi zastupljeni na ovoj kompilaciji su: Del Arno Band, The Socks, Hornsman Coyote (Eyesburn), Elly Rasta Girl, Čaras i Subjektivni sud.

– Rok izvođači i bendovi na CD kompilaciji su: Branko Radaković, Miroslav Dukić (Tako), Zoran Marinković-Bjesomar (Bjesovi), Autogeni trening, Nikola Čuturilo, Monera, Seljačka buna, Hashish club, Alek, Branislav Lazić, Broken Arrow, Dark Sky, Fault, Snovi, Galoma, Grim, Vladimir Jakšić (Revolveri) i Sead Zele Lipovača (Divlje jagode).

– Na CD-u VREME BRUTALNIH DOBRONAMERNIKA učestvovali su: Slađana Milošević, Alogia, Abonos, Tales of dark…, Seraphim, Backbone, Iskaz, Disparador, Darkshines, Art diler, Atlantida, Amaranth, A.R. Club, Broken strings, Instant karma, Asphalt chant, Demether i Heaven rain.

– Pre objavljivanja dvostrukog CD ostvarenja, HRONIČNO NEUMORNI snimljeno je pet video spotova:
Branko Radaković je snimio, režirao i montirao spot, ali i recitovao tekst pesme “Ubuduće ne pričaj o budućnosti“ – Branko Radaković i Miroslav Dukić. Miroslav Dukić je komponovao muziku. https://www.youtube.com/watch?v=c5QX0iebPgE

– Stereo Tip je snimio spot za pesmu “Poslednji stih”. https://www.youtube.com/watch?v=2yc-zubdk9w

– Zoran Marinković-Bjesomar (BJESOVI) je snimio, režirao i montirao spot za pesmu “Istine mamlazi kriju (Batina)” – Bjesomar i Milan B. Popović. Bjesomar je i dopisao refren pesme. https://www.youtube.com/watch?v=7X9sFQFHnpg

– Hashish club , spot za pesmu Živac https://www.youtube.com/watch?v=CCT5ozCZs5g

– Dark Sky – spot za pesmu GLAS https://www.youtube.com/watch?v=ZZhdm5g29Ew

– Da li i kako putem računara možemo doći do tvojih muzičkih numera?
Posetite moj zvanični sajt www.MolitvaTetoviranogSrca.com koji je idejno osmislio beogradski umetnik za sajtove, gospodin Goran Kostić.

– Da li si razmišljao o prezentaciji tvoje muzike uživo?
Jesam, čak su mi predlagali da napravim festival od dva spojena dana. To je veliki organizacioni deo posla koji ja sam ne mogu podneti. Mislim da je organizovati 50 bendova da snime pesme i pronalaženje donatora za alternativne muzičke pravce danas u Srbiji, dovoljan trud i napor koji sam ja učinio. I ja imam granice, iako sam hronično neumoran.

– Šta bi za kraj pitao samog sebe i kakav bi odgovor dao na to pitanje?
Da li sve ovo čime se bavim vredi truda i vremena, i odgovorio bih sam sebi – vredi i ne odustaj, NIKADA!!!

HVALA Predragu Jovanoviću (Računajte na računare)

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.