Siniša Pašić – KUM – INTERVJU

INTERVJU  



SJAJNE VESTI – INTERVJU – SINIŠA PAŠIĆ – KUM

Grupa KUM počela je sa radom 21. Januara 1986, do kraja iste godine izmenila nekoliko članova i onda se ustalila sledeća postava: Siniša Pasić (lead guitar, vokal) , Arpad Balaž (klavijature), Cvetičanin Milan – Meca (bubnjevi), Bjelanović Goran – Praki (vokal), Tepavac Goran – Krele (bas), Radujko Dragan – Rus (gitara). Iza ove postave su Gitarijada, SKC, Spens i još mnogo svirki. Objavili su singl 1990. za Jugoton. Danas Siniša Pašić zatvara epohu ove postave i sa novom u kojoj su novi članovi Tihamer Kiss – vokal i Mihajlo Buter – klavijature kreće u nove pobede.

I – Umetnost vs. šund

– Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?
Pojavom kompjutera je otvorena nova era muziički potkovanih ljudi, koji nisu gradili svoju karijeru sluhom vec očima, skidajući kako ko svira i vežbajući do iznemoglosti, ali tako su gubili dušu i energiju. Lako je biti virtouz, ali skidanjem pesama ne možete formirati sebe kao vrsnog instrumentalistu jer je za to potrebno mnogo više od tehnike, virtuoznosti i brzine.

– Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?
Muzički izraz je ubijen baš iz gore navedenog razloga. Čovek koji nije naslušan muzike ne može sedeti u studiju i raditi na bilo kom radnom mestu, a pogotovu što je došao preko kompjutera do svog nivoa muzikalnosti. Sluh se nadograđuje, pa bez obzira sto je muzikalnost Bogom dana, na njoj se mora stalno raditi. Jasno je da se šund proizvodi tako što se ide linijom manjeg otpora i stvara se nesto što je u granicama tehnike, a ne komponovanja, ne izlazi iz duše.

II – Analogno vs. digitalno

– Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?
Razlika između analognog i digitalnog zvuka se oseti, perfekcija smeta sluhu. pa samim tim nema onu čar slušanja muzike.

– Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?
Prednost digitalnog snimka je ta što se troši manje vremena na snimanje materijala, ali ništa ne može da se poredi sa vinilom, a to današnja muzičari uz dužno poštovanje ne znaju i ne osećaju.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

– Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja „dobrih“ muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?
Danas je najčešći vid snimanja kucanje tonova na kompjuteru, pa se pritiskom na dugme za odabir instrumenta bira koji će da „odsvira“ to što je otkucano.

Aranžman se sveo na to da umesto u studiju aranžmanski deo posla može da se uradi u kuhinji dok kuvaš ručak, pa u pauzi između zaprške ili vađenja ručka iz rerne, možes da praviš novu pesmu ili da otpevaš postojeću bez gluve sobe sa mikrofonima koji su predviđeni za žive svirke.

Konzumenti muzike danas ne čuju da u pesmama nema živih instrumenata, već im je bitnije da ih nosi zvuk meren u decibelima. Potražnja muzičara se svela na gitariste i još po neki instrument koji u pesmi treba da odsvira neku solo deonicu i to je sve od živih instrumentalista i instrumenata koje oni danas koriste.

– Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?
– Snimak kod kuće je danas igranje sa „ozbiljnom igračkom“, smanjuje vreme potrošeno u studiju, samim tim i utrošen novac, kao i mnogo drugih sitnih stvari na koje su nekada mogle da se urade isključivo u pravom studiju. Danas skoro svaki ozbiljniji muzičar ima programe za pravljenje pesama koji mu štede i vreme i novac.

IV – Sviranje vs. programiranje

– Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?
Elektronska muzika je muzika koja nema svoju dušu. Ne kažem da je to loša muzika, već je ta vrsta perfekcije zvuka, tačnost i pedantnost aranžmana pokvarila pesme i samim tim izgubila u uživanju izvođača i publike.

– Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte „običan“ slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji „otkucan“ na tastaturi računara?
Kompjuter može da zameni čoveka, jer kao što rekoh, običan slušalac, konzument muzike je skoncentrisan na celinu pesme i na decibele koji podižu adrenalin, a poznavaoci muzike su uskraćeni za uživanje u muzici generalno.

V – Nosač zvuka vs. youtube

– Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?
Pojavom interneta obezvređena je muzika do najvećeg minimuma u istoriji muzičkog stvaralaštva. Danas na YouTube možeš da slušaš i da skidaš pesmu onako kako je neko svira, a samim tim se gubi na kvalitetu i nema napretka izstrumentaliste jer se ne muči da čuje i oseti tonove, već ih gledanjem skida. Po meni je to nerazvijeni instrumentalista koji je napredovao stepenicu po stepenicu i kroz skidanje pesama stavrao sebe kao muzičara. Ako pesmu skidaš gledanjem preskačeš mnogo stepenica i ne izgrađuješ sebe na pravi muzički način i zato je danas mnogo muzičara virtuoza koji gledaju da kompozicija bude što bolje tehnicki odsvirana, a ne zanima ih osecaj i davanje sebe u tom izvođenju. Današnja svirka i današnji muzički stilovi nemaju energiju u živoj svirci, jer je na recimo YouTube prezentaciji sve doterano uz pomoć programa na kompjuteru i to je ustvari osnovna razlika između nove generacije muzičara i stare „garde“ koja zna šta je “proizvodnja” muzike uživo.

– Da li je „youtube“ publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?
– YouTube je danas “nužno zlo” kao i sve društvene mreže. Sa jedne strane su dobre, a sa druge loše, kako se uzme. Lično mislim da YouTube ne može da zameni odlazak na neki koncert i nema tog osećaja koji može zameniti onaj koji doživite kada bend svira uživo. Energija je najbitniji faktor u svemu, a YouTube to ne može da prenese na slušaoca.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

– Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?
Reklamiranje je danas postala nauka – za koga se muzika plasira, koju ciljnu grupu treba animirati, za koga je namenjeno reklamiranje, a sve to vodi do toga da se moraš ozbiljno pozabaviti kako i na koji način da objaviš reklamu. Naravno, smatram da bez plakata i štampanih medija reklama ne može da prodje kako bi rebalo, ali kao sto rekoh sve zavisi od toga koju ciljnu grupu treba da obavestiš i da ih upoznas sa nekim dešavanjem. Danas je neminovno da se posegne i za društvenim mrežama jer su i društvene mreže interesantne za reklamiranje, ali je tu podatak o poseti koncertu ili nekom drugom muzičkom dešavanju najčešće netačan i sam po sebi nije dovoljan.

– Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?
Reklama na društvenim mrežama nije merodavna u procentima u kojima se iskazuje. Istraživajući i po nekoj mojoj statistici između 40 i 50 % ljudi ne dođe na reklamiranu manifestaciju, a prijavili su dolazak. Čak i kada se gadja ciljna grupa procenat ljudi koji ne dođe na koncert je preko 40%.

VII – Borba za RnR

– Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?
Bend je aktivan, radi se na tome da se neke autorske pesme sa novom postavom malo aranžmanski „doteraju i poprave“ pa da se iste pokusaju plasirati, jer kada su nastale nije bilo dovoljno ni novca ni mogućnosti da se prezentuju publici na pravi način. Borba za r’n’r neće prestati dok je izvođača koji znaju sta je pravi r’n’r. Grupa KUM doživljava svoju renesansu i novu pozitivnu energiju koju će pokušati da podeli sa svojom publikom.

HVALA Predragu Jovanoviću (Računajte na računare)

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.