Nikola Johnny Ranković – The Churlians – INTERVJU

INTERVJU, MUZIKA  



SJAJNE VESTI – INTERVJU – NIKOLA JOHNNY RANKOVIĆ

Nikola Johnny Ranković (rođen u Beogradu 26.11.2003.god. u znaku Strelca) – najmlađi rok autor, dobitnik nagrade Heroj grada Beograda 2013 god., za humanitarnu rok svirku i plakete podvižnik lista Novosti. Dvostruki pobednik takmičenja “Obračun bendova“, i predstavnik naše zemlje na manifestaciji „Radost Evrope“ s autorskom pesmom “Neću da živim u zemlji bez rock’n’roll-a“. Gitaru svira intenzivno od 6. godine, a od 7. godine, pohadja školu muzičke produkcije, kao i teorije muzike prema programu britanske akademije. Na UK Songwriting Contest 2015 u Londonu, postigao zapažen uspeh u konkurenciji od 70.000 pesama usao u polufinale kao kompozitor i tekstopisac pesme „Hot or Cold“ (Topla ili Hladna). Pored toga sto je kompletni autor tekstova i muzike na svom albumu i svira sve gitare i peva, autor je uvodnih rifova i dzinglova za neke reklame.

Nikola Johnny Ranković: „Ipak u istoriju se upisuju samo oni najbolji.“

Frontmen je i osnivač najmladjeg autorskog benda u Srbiji „The Churlians“ (Dečurlija). Nastupao samostalno, kao i sa našim proslavljenim muzičarima, od malih sala, do stadiona, trgova i tv studia. Snimo je svoj prvi album „Teram po svom“ na kome je kompletni autor svih tekstova, muzike, aranžmana, odsvirao sve gitare i otpevao. Bubanj je u studiju svirao Srboljub Radivojević – Srba, a bas deonice su podelili Nikola Ušanović i Voja Aralica koji je dao i zvuk klavijatura. Produkcija albuma je poverena najboljem – Vojislavu Aralici.

To je prvi izdati rok album u svetu za koji je sve kompletno uradila osoba u periodu od svoje 7 do 10 godine i snimila u svojih 12 godina.
Johnny planira da zavrsi srednju IT školu kompanije Comtrade na putu do cilja, a to je studiranje BIMM-a u Londonu (Britansko-Irska muzička akademija).Sa svojim bendom The Churlians (gde je zadužen za unos ogromne životne energije ali i strogost, tačnost i profesionalizam) nastupao je mnogo puta, a zajedno su na promociji i uživo predstavili njegov prvi album. Sledeće što ih čeka je svirka na Tašmajdanu gde su specijalni gosti koncerta Prljavog Kazališta i još mnogo gostovanja na TV-u i festivalima.

Grigorija Avramović – Griša – gitara nastupa i sa bendom “Masterblastersi” kojeg čine najbolji djaci beogradske škole roka i popa „Master Blaster”. Tri godine pohadja školu gitare i solfeđo i prvi je podržao ideju stvaranja benda The Churlians. Zadužen u bendu za večni gitarski sparing sa Džonijem, kao i kuliranje.

Pavle Petrović – bas, četiri godine ide u školu roka i popa “Master Blaster”, zaokružuje bend, jer svojim stavom na bini pokazuje svima novi bas stil. Pavle pored basa svira i gitaru i perkusije i ide na časove solfeđa, a zajedno sa Johnny-em je nastupio na Radosti Evrope i na više Obračuna bendova u DKCB-u. Zadužen u bendu za odnose sa ženskim fanovima.

Marko Beljić – bubanj svira bubanj 5 godina. Ide u školu roka i popa “Master Blaster”, na časove bubnja i solfeđa.Njegov prvi zvanični nastup sa The Churlians-ima je bio na +40 stepeni na Rock Village 2015 u B. Sokolcu. Zaslužan i za drugu pobedu Johnny-ja na Obračunu bendova kada su zajedno svirali. Ranije svirao u vise metal bendova. Zadužen u bendu za držanje ritma u svirci ali i u zbijanju šale.

Jelena Blagojević – klavijature i prateći vokal ide u muzičku školu “Josif Marinković” – odsek klavir, školu glume „Dadov“, školu R&R pevanja i klavijatura „MasterBlaster“ od 2014. godine. Aktivno glumi u Dadovu, Narodnom pozorištu i u pozorištu „Boško Buha“. Igrala je u preko 150 predstava u pozorištima i jednu glavnu filmsku ulogu u drami „Anja“ Zadužena u bendu da ulepša zvuk svih pesama, a i sam bend kao i da ih pozorišno uzdiže. Više o Nikoli Rankoviću i njegovim drugarima možete videti na sajtu https://johnnyrankovic.com/

I – Umetnost vs. šund

– Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?
Došlo je do ekspanzije proizvodnje svačega od strane svakoga, ali je bitno da se ljudi bave muzikom. Siguran sam da se u profesionalnom svetskom muzičkom krugu, a i u našem, sigurno zna koja muzika vredi, ko je loš, a ko dobar muzičar i da se tehnologijom snimanja potura civilizaciji svašta radi veće zarade. Ne treba se bojati, jer ipak u istoriju se upisuju samo oni najbolji.

– Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?
– Odgovor bi bio moje pitanje: Da li je kompjuter muzički instrument koji daje umetnički izraz?

II – Analogno vs. digitalno

– Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?
Naravno, da mogu da čujem razliku, ali nisam siguran da svi iz moje generacije to mogu. Ipak, treba reći da mnoge nivoe digitalnog zvuka svako ljudsko uvo ne registruje. A upravo želja onih ljudi koji su čuli više nivoa digitalnog zvuka je bila da popunjavaju prazninu koja je postojala kod analognog zvuka i koja je njima smetala. To popunjavanje je donelo krečenje zvuka, a ne slikanje.

– Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?
– Za prenošenje kroz moderne mreže i lakše čuvanje, digitalni zapis je nužnost, ali nije doneo boljitak u muzičkoj umetnosti, jer ne podstiče ljude da rade više na muzičkom usavršavanju i da čuju gde mogu sebe da poprave, a njihovoj publici su podigli očekivanja do savršenosti. Izgubili smo vagu za merenje dostignuća u muzičkoj umetnosti.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

– Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja „dobrih“ muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?
– Da, mislim. Ali ja pod “dobrim” instrumentalistom vidim samo vrhunskog live muzičara.

– Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?
– Taj kućni snimak je zgodan i koristim ga samo kao notes, kada želim da zabeležim nešto, da ne zaboravim. Za dobar snimak muzike potrebno je daleko više.

IV – Sviranje vs. programiranje

– Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?
Elektronska muzika je elektronska. Može da se ubacuje u šporete, mikrotalsne rerne, mobilne aparate, medicinske merače i aparate… kao bolni signal zvani “alarm”. Trenutno nas aktivira, ali ne ostavi u razmišljanju, ne probudi sećanja i osećanja, a i ne pevušim je u kadi.

– Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte „običan“ slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji „otkucan“ na tastaturi računara?
Još uvek ima slušaoca koji to mogu da primete, ali bojim se da sve ide ka tome da u budućnosti takvih više ne bude. Na snimku svog albuma sve gitare sam odjednom i uživo odsvirao, a to dugme na tastaturi računara ostavljam da stiskaju oni koji to ne mogu. Toliko kao jedan dvanaestogodišnjak mogu da se borim da slušaocima opstanu pravi zvuci gitare.

V – Nosač zvuka vs. youtube

– Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?
Internet nije obezvredio cenu muzike, nego je dao mogućnost najvećem delu čovečanstva da uživa u njoj. Koliko ja znam, autoska prava se štite da bi se zaštitio proizvod ljudskog uma tj. autorsko delo. Onda ako autorska prava i cena za to, ne budu više ono što su bila krivi su ljudi bez uma. Možda čekamo da nam marsovci traže da štitimo proizvod njihovog uma, a ljudski um da prestane da se razvija. Pa i autor interneta je čovek i zaštitio ga je. Što se to razlikuje od autora muzike.

– Da li je „youtube“ publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?
Jedan čovek u publici na mom koncertu, za mene menja hiljade posetilaca na “youtube”.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

– Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?
Možda i može, ne bavim se time, ali kad god negde sviram traže mi štampanu pozivnicu ili ulaznicu i da okače plakat na ulazna vrata. I svi hoće sutradan da kupe štampu na kiosku i ako u njoj piše nesto o meni i toj svirci, onda sam ja sinoć svirao, ako ne, možda jesam, a možda i nisam.

– Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?
– Ma ne garantuje, mnogo njih ostane kod kuće na tim društvenim mrežama i misli da je samo tim klikom već učesnik u nekom dogadjaju, a na koncert dođu samo oni koji još uvek umeju da se pokreću. Moj pokušaj da to bar malo izmenim kod moje generacije je pesma “Pokreni se.

VII – Borba za RnR

– Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?
– Uvek sam aktivan a i moj band The Churlians (Griša, Pavle, Jelena i Marko), a ne samo trenutno. Spremamo se da promovišemo CD ”Teram po svom” i da ga po prvi put oživimo u celosti, na kultnom mestu za svirke, na stadionu Tašmajdan. Uostalom mislim da sam rođen spreman, da još mnogo puta razmenjujem energiju i emocije sa publikom i mojom gitarom.

HVALA Predragu Jovanoviću (Računajte na računare)

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.