Mladi kupus iz Banata našao put do Rusije

IZVOZ, POLJOPRIVREDA  
Mladi kupus iz Banata našao put do Rusije



SJAJNE VESTI & AGROKLUB

Kooperanti „Carske bašte“ iz zrenjaninskog prigradskog naselja Mužlja poznati su po proizvodnji povrća i cveća. Ovog proleća uspeli su da proizvedu 400 tona mladog kupusa i pronađu put do stranih tržišta. Kupusa ima i za izvoz, ali i za tanjiranje ukoliko ne uspeju da prodaju sve količine.

Šansa u ugovorenoj proizvodnji i izvozu

„Carska bašta“ je prošle godine prvi put uspela da ugovori izvoz povrća za Rusiju. Na rusko tržište najviše je otišlo kupusa. Iako je reč o skromnim količinama, ipak se radi o velikom pomaku za srednjobanatske povrtare. Imaju šest stalnih kooperanata koji su i njeni osnivači, ali i značajan broj povremenih, odnosno sezonskih. Oni su ovog proleća proizveli 400 tona mladog kupusa koji je krenuo put Rusije u više kontigenata.

„Kupus pakujemo u gajbe, po njega dolaze kamioni hladnjače. Prvi kontigent smo prodali po ceni od 28 dinara za kilogram. Kako vreme odmiče, tako je i cena niža. U poslednjoj isporuci, pored mladog kupusa, koji smo prodali po ceni od 22 dinara za kilogram, bilo je i karfiola koji košta 90 dinara po kilogramu i ljute paprike koju smo prodali po komadu za osam dinara. Međutim, pregovore vodimo i za prodaju kupusa na mađarsko i rumunsko tržište. Za ovaj posao preostalo nam je svega dve nedelje“, kaže Đula Maderas, direktor „Carske bašte“.

Težak je put do ruskog tržišta

Maderas ističe da stići do ruskog tržišta uopšte nije lako. Sve se mora dobro isplanirati i ispoštovati.

„Dug je put do Rusije i do ruskog potrošača. O svakom koraku se mora voditi računa. Od planiranja proizvodnje, odabira parcele koja se mora prijaviti, do tretiranja, odnosno zaštite. U ovaj proces uključeni su trezor, savetodavne službe koje sve kontrolišu i izdaju za to potrebne papire, a u ministarstvu poljoprivrede se kompletira dokumentacija. Ona se predaje ruskim nadležnim organima, a zatim sledi stroga kontrola. Tek tada, ukoliko su svi kriterijumi zadovoljeni, kamioni kreću prema granici“, objasnio je Maderas.

Kod nas se mladi kupus na veliko prodaje po ceni od 10 do 15 dinara za kilogram. Nekoliko godina unazad funkcioniše i unapred ugovorena prodaja povrća sa domaćim trgovinskim lancima. Ali, borba za tržište je žestoka. Posebno jer se beleži veliki uvoz povrća.

Kompletna agrotehnika i pravovremena zaštita doneli dobar rod

Mladi povrtar iz Mužlje, Arpad Molnar, inače kooperant „Carske bašte“, ovog proleća ima četiri hektara pod mladim kupusom. Opredelio se za sortu Tiara, novi hibrid čija vegetacija traje 60 dana. Ova sorta izuzetno je otporna na procvetavanje, a sve biljke rastu i dospevaju ujednačeno. Težina glavice zavisi od gustine sadnje, a može dostići do dva kilograma.

„Težina glavice na mojim njivama u proseku je 1,3 kg. Ostvario sam izuzetan prinos od 35 t/ha. Razmak među redovima je 70 cm, a između biljaka 33 cm. Da bih ostvario dobar rod, sortu sam morao odabrati u skladu sa karakteristikama zemljišta. Analizu zemljišta sam uradio u inostranstvu i parametri koje je ona pokazala uputili su me na primenu adekvatne agrotehnike. Unošenje odgovarajućeg đubriva u pravim količinama značajan je korak u proizvodnji, te sam ja bacio 1,2 t/ha kompleksnog i 7 t/ha azotnog đubriva. Rasad sam proizveo sam“, objašnjava Molnar.

On kaže da je dobar rod i kvalitet između ostalog ostvario i zbog blagovremene i dobre zaštite rasada od kupusove muve. Ova štetočina koja napada i druge kulture iz porodice kupusnjača nekim srednjobanatskim povrtarima je nanela velike štete. U rasadu larve se hrane korenčićima izniklih biljčica, a kod starijih biljaka ubušuju se u vrat korena, gde buše hodnike prekidajući provodne snopove za kretanje asimilata. Kupusna muva ima tri do četiri generacije godišnje pa napada sve sezonske kultivare kupusa. Povrtarima koji nisu uradili blagovremenu zaštitu od kupusove muve, ovaj insekt naneo je gubitak od pet do 10 tona po hektaru, što je oko 30 odsto roda.
Vremenske prilike u maju i početkom juna na ruku idu i biljnim vašima kao i kupusovom moljcu, a kako su kiše učestale gotovo je nemoguće uraditi tretmane protiv ovih štetočina jer se zbog raskvašenog tla u njivu ne može.

Cena realna samo pod uslovom da se sve količine prodaju

Molnar mladi kupus prodaje po ceni od 15 dinara za kilogram i na domaćem i na stranom tržištu.

„Po ovoj ceni mladi kupus se prodaje na veliko i to svuda. Može se reći da je to njegova realna cena ali samo pod jednim uslovom – da se prodaju sve količine. Tek tada možemo pričati o zaradi. Ja sam uložio 1.800 evra po hektaru u ovu proizvodnju. Ako kupus ne prodam u naredne dve nedelje, tanjirača je spremna. Drugog rešenja nema jer se njive moraju pripremiti za naredni ciklus. Sada već pristiže rasad karfiola i brokolija“, kaže on.

Arpad objašnjava da se u povrtarstvu na osnovu jedne proizvodne godine ne može reći da li je proizvodnja određene kulture isplativa ili ne. Posebno jer je reč o smeni povrća od ranog do onog kasnog. O profitabilnosti se može pričati na osnovu ekonomskih pokazatelja i četvorogodišnjeg proseka jer su povrtari nekada u minusu, nekada na nuli, a nekada ostvare dobru zaradu. Kada se sve to sabere i podeli sa četiri, rezultat pokazuje ima li zarade od ove proizvodnje.
Udruživanje je u ovom trenutku slamka spasa
Molnar kaže da nije propustio ni jednu priliku koja mu se ukazala za odlazak u inostranstvo i sticanje novih saznanja. Bio je kako kaže, i u Albaniji. Shvatio je da se ta zemlja ozbiljno posvetila razvoju poljoprivrede, pa i povrtarstvu. Ljudi su tamo spremni da uče i da prihvataju iskustva proizvođača iz zemalja u kojima je povrtarstvo na najvišem nivou. Smatra da će Albanija uskoro postati značajan izvoznik povrća. To naravno dovodi do još veće konkurencije.

„Mi moramo shvatiti da je udruživanje za nas u ovom trenutku slamka spasa, a u narednom periodu jedina perspektiva. Kako bi sačuvali domaće firme i obezbedili radna mesta za našu decu moramo se udruživati na svim nivoima. Lokalnom, regionalnom, državnom. Smatram da su nam najbolji primeri Holandija i Mađarska. Ovo udruživanje mora biti interesno i podrazumeva dogovor na osnovu iskustava stečenih tokom samog procesa proizvodnje. A to znači ujednačenost u svemu. Svi proizvođači npr. kupusa moraju imati istu sortu, istu tehnologiju proizvodnje, isti kvalitet i istu cenu. Tada ćemo pobediti“, zaključio je na kraju Molnar.

Autor: Jasna Bajšanski

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.