Počinje sezona zelenih radova u vinogradima

VINOGRADARSTVO, POLJOPRIVREDA  
Počinje sezona zelenih radova u vinogradima



SJAJNE VESTI & AGROKLUB

Osim što je hiljadugodišnji pratilac čoveka, vinova loza takođe je jedna od najstarijih kulturnih biljaka. Ona ima izuzetnu privrednu, ekonomsku i kulturnu važnost, ali ukoliko je ne zaštitimo, ne može da se razvija, niti da rađa.

Zaštita vinove loze od bolesti

S tim u skladu, „što je godina vlažnija, bolest više hara“. U ovo vreme najvažniji zadatak u vinogradu je zaštita vinove loze od bolesti u kombinaciji s unošenjem hraniva preko lista (folijarno). Iz tih razloga, za uspešno sprovođenje zaštite potrebno je dobro poznavanje biologije i načina širenja određenih bolesti. Na primer, ako smo pravovremeno, odnosno pre nego što je zaraza nastala, koristili fungicide protiv plamenjače, znamo da oni štite vinovu lozu od potencijalne zaraze, ali ne mogu da leče postojeću zarazu, odnosno gljivice na listu, bobici ili izdanku.

Zeleni radovi u vinogradu

Polazeći od radova u vinogradu, u ovo vreme su aktuelni zeleni radovi. S tim u vezi, zelena rezidba je važna agrotehnička mera koju vinogradari obavljaju tokom vegetacije na zelenim delovima čokota. Ova mera obuhvata ampelotehničke zahvate kao što su: plevljenje suvišnih mladica, piniciranje rodnih mladica, skidanje i zalamanje zaperaka, prstenovanje, proređivanje grozdova i bobica, skidanje lišća i vršikanje.

Proređivanje radi bolje ishrane preostalih mladica

Isto tako, posebna važnost daje se fazi proređivanja, odnosno plevljenja nerodnih, ali i rodnih mladica. Plevljenjem uklanjamo sve mladice koje izrastu na starom drvetu, kao i nerodne mladice na rodnim elementima čokota. Međutim, to ne isključuje mogućnost da ponekad uklonimo i poneku rodnu mladicu u slučaju preterane rodnosti, prvenstveno kod stonih sorti. Tim postupkom se, dakle, stvaraju povoljniji uslovi za ishranu ostavljenih mladica koje donose rod u tekućoj godini, dok će deo njih poslužiti kao element reza na suvo u narednoj godini. Plevljenje se ne sme izostaviti jer se ovom agrotehničkom merom čuva kondicija čokota. Nadalje, ovom merom ne skidamo uvek sve mladice razvijene iz starog drveta. Potrebno je ostaviti mladice (razvijene pri osnovi čokota) koje mogu da posluže za podmlađivanje čokota ili jednog njegovog dela. Dakle, ostavljamo mladice koje služe za obnavljanje loze ili za eventualnu popunu susednih praznih mesta grebeničenjem u vinogradu.

Leto vinogradu pored sunca donosi i mukotrpan rad. U ovo vreme u vinogradima su aktuelni „zeleni radovi“.

Piniciranje radi povoljnijih uslova dozrevanja grožđa

Osim plevljenja, vinogradari se susreću i s piniciranjem, odnosno skraćivanjem vrhova rodnih mladica da bi se privremeno zaustavio njihov bujan rast, to jest da bi ojačale i tako stvorile što povoljnije uslove za cvetanje i oplodnju, odnosno za bolje dozrevanje grožđa. Ova faza se obavlja u dva navrata: desetak dana pre cvetanja (kada se rod može povećati za 10-30% bez značajnijeg uticaja na kvalitet) i dvadesetak dana posle cvatanja, kada je učinak piniciranja znatno slabiji.

Zalamanje zaperaka

Zalamanje zaperaka, obavlja se istovremeno s plevljenjem ili piniciranjem, tako što uklanjamo suvišne zelene delove kako bi se što više hraniva usmerilo u rast bobica, odnosno grozda. Zaperci se uklanjaju s donjih kolenaca na mladici, stoga su uslovi za cvetanje i oplodnju povoljniji. Rano razvijeni zaperci mogu da donesu naknadni rod, a takvo grožđe naziva se martinsko, greš ili agrišta. Ovaj posao se obavlja nekoliko puta tokom perioda vegetacije.

Postizanje krupnijeg i lepšeg izgleda grozda

Kada se završi cvetanje i oplodnja nastupa četvrta fenofaza razvoja vinove loze (rast bobica), za čije vreme se u vinogradu sprovode radovi kao što su prstenovanje koje obavljamo pre cvetanja i u fazi rasta bobica kako bismo skratili vreme dozrevanja (za 10-15 dana), povećali obim bobice (za više od 20%), odnosno dobili potrebnu krupnoću i lepši izgled grozda. To se obavlja specijalnim makazama kojima uklanjamo deo kore u obliku prstena na osnovi rodne mladice, rodnog luka ili lastara. Isto tako, važno je istaći da širina prstena iznosi 3-5 mm i zavisi od klimatskih uslova. Nije preporučljivo da se to izvodi svake godine zbog slabljenja čokota.

Proređivanje grozdova

Nadalje, ako je čokot preopterećen rodom, u isto vreme (na gornjem delu peteljke) možemo (makazama) obaviti i proređivanje grozdova, da bismo povećali krupnoću ostavljenih grozdova i bobica, to jest postigli lepši izgled grozda i potpunije dozrevanje. Veoma je važno naglasiti da prvo uklanjamo sitne i slabo razvijene grozdove koji neće dati zadovoljavajući kvalitet, a ukoliko je broj grozdova na čokotu i dalje prevelik, uklanjamo i pojedine dobro razvijene grozdove. Na mladici se najčešće ostavlja samo po jedan grozd.

Cizeliranje

Kod kultivara koji imaju problem sa zbijenim grozdovima i nepovoljnim uslovima oplodnje, potrebno je obaviti proređivanje bobica (cizeliranje) ukljanjanjem pojedinačnih grozdova ili skidanjem delova grozda. To se radi nakon cvetanja i oplodnje, da bi se postigli rastresitiji grozdovi krupnih bobica i pozamašnijeg izgleda.

Snabdevanje hranljivim materijama

U drugoj polovini juna (makazama, nožem ili srpom na manjim površinama, a mašinski na većim) počinjemo (vršikanje) skidanje svih vrhova mladica kako bismo grožđu obezbedili što više hranljivih materija, bolje dozrevanje i smanjili mogućnost pojave sive plesni.

Letnja obrada zemljišta

Isto tako, potrebno je obaviti površinsku letnju obradu zemljišta čija je svrha očuvanje vode u zemljištu tokom leta i čišćenje površine od korova. Međutim, ne smemo da zaboravimo na uvlačenje mladica među žice armature.

Zaštita od sive plesni

Na kraju, 15-30 dana pre berbe, ukljanjanjem listova (sa severne strane i iz unutrašnjosti čokota) postižemo bolju osvetljenost i provetrenost grožđa, čime je omogućeno bolje zrenje i delotvornija zaštita od sive plesni.

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.