Organskom proizvodnjom do uspeha na tržištu

EDUKACIJE, POLJOPRIVREDA  
Organskom proizvodnjom do uspeha na tržištu



SJAJNE VESTI & AGROKLUB

Vladimir Vozar iz Kisača jedan je od onih poljoprivrednih proizvođača koji „vozi svoj autobus“ ka zacrtanom cilju i ne želi da stane bez obzira na sve prepreke.
Pored toga što je prepoznatljiv po tome što u svojoj ponudi ima 60 vrsta povrtarskih kultura koje uzgaja na više od 15 ha zemlje, on je aktivan u brojnim udruženjima, prisutan na izložbama i raznim manifestacijama, a stigne i da se redovno edukuje. Povrće porodice Vozar prodaje se na tezgama novosadskih i beogradskih pijaca, kao i na policama nekih supermarketa, sortirano je i pakovano prema zahtevu vrste, a veoma atraktivno je aranžirano.
Spoj radoznalosti i svestranosti od njega je napravio vrsnog poljoprivrednika. Ovo gazdinstvo raspolaže velikim izborom vrsta i varijateta salata, a paleta povrća uključuje sve kupusnjače od kojih je posebno značajan brokoli, a od ostalog povrća tu su tikvice, luk, blitva, spanać, što ukazuje na primenu intenzivnog povrtarskog plodoreda, koji je ujedno i osnova organske poljoprivrede.

Povrtarska proizvodnja – porodična tradicija

Vladimirovi roditelji su sada već daleke 1988. godine napustili posao i među prvima komercijalno počeli da gaje brokoli. Kasnije se roditeljima pridružio i on. Aktivno se posvetio uzgoju salata i šargarepe. Nije sve išlo lagano od početka, ali je bio uporan. U svemu mu je pomogla profesorka Branka Lazić koja je verovala u njega i njegov biznis. Počeli su aktivno da se bave proučavanjem eko-hrane i to je bio veliki izazov za celu porodicu.

„Pristali smo iako nismo znali sa čime ćemo se susresti. Ne poznajete biohemiju, ne znate osnovne procese, ali uz trud i zalaganje na kraju smo uspeli“, ističe Vozar.

Udruživanje je rešenje za bolji plasman robe

Vladimir je aktivni član Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede. 2005. godine je sa svojim proizvodima među prvima ušao u supermarkete, a ne zanemaruje ni internet prodaju. Članstvo u udruženja i klastere, ističe on, takođe, može doneti puno toga: od logističke podrške, razmene iskustava, do zajednički osmišljene platforme za bolji plasman. Svaka vrsta udruživanja, pa i ona kroz zadruge može doneti razne benefite. Ovaj poljoprivrednik ističe da „organske proizvođače u Srbiji u velikoj meri remeti uvoz, ali se on još uvek drži“.
Kako mu se imanje prostire na više od 15 hektara, on sa svojom porodicom ne može da postigne sve i zato angažuje radnike. Sezonsko angažovanje radnika i plaćanje njihovih dnevnica nije mala stavka, ali on uspeva da pokrije nekako i te troškove. Plaća ih od 170 do 200 dinara na sat. Reč je obično o napornom radu od 11,5 do 12 sati. To otprilike bude oko 2.000 dinara dnevno. Kaže da je teško naći i dobrog sezonskog radnika koji je spreman da radi od jutra do večeri.

Zavisnost od vremenskih prilika

Vladimir je u organskom statusu od 2008. godine, a njegova strategija je i da se svake godine širi na po dva hektara. Puno je izazova koji ga prate tokom prozvodnje. Prošle godine je loše prošao sa salatama. Oko 50.000 komada je morao da baci, jer je bilo na toplom, na otvorenom, a na pitanje zašto nije ništa uradio po pitanju zaštite odgovara da je osiguranje previše skupo.

„Oni traže pet odsto od celokupne proizvodnje. To je stvarno previše jer imamo druge velike troškove, radna snaga, gorivo i sve ostalo“, objašnjava naš sagovornik koji kaže da veoma voli ovaj posao i ističe da svako jutro da ustane šest i uveče u devet završi posao može samo onaj ko je posvećen tome što radi.

Prema njegovim rečima, teško je opstati ako ne voliš to što radiš. Svemu dodatnu težinu daje i to što ti država ne nudi nikakvu podršku.

Nesrazmera u podsticajima

„Nedavno sam se vratio iz Austrije gde sam upoznao čoveka koji ima 900 hektara i koji dobija 800 evra po hektaru subvencija. Ja sam dobio 3.000 dinara po hektaru, odnosno za mojih nekih 15 hektara dobio sam 40.000 dinara. Pa vi uporedite. Kada sam mu rekao o kom iznosu je reč, on nije verovao kako mi se sve ovo isplati“, objašnjava Vladimir.

Kroz svoj angažman u udruženjima bori se i za brendiranje proizvoda i zaštitu geografskog porekla. Za „futoški kupus“ kaže da je zaista jedan od najboljih.

Inače, porodica Vozar je pokazala spremnost da stalno uči, neposredno ali i preko brojnih eksperimentalnih parcela. To znanje prenose studentima, drugim proizvođačima kao i brojnim kupcima koji dolaze na njihovo imanje u želji da vide i čuju iskustvo i njihovo znanje iz organske proizvodnje. Savetuje svima koji su se pronašli u ovome da prvo započnu sa malom baštom. Ako volite to što radite, vi ćete uspeti i bez subvencija, ali ako se Ministarstvo poljoprivrede odluči da da veću „finansijsku injekciju“, lakše ćete stvoriti šansu da sutradan i izvezete svoj proizvod, zaključuje na kraju ovaj uspešni poljoprivredni proizvođač.

Foto: bigstockphotos.com; Daxiao Productions
Autor: Marija Jovanović

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.