Vinom i rakijom razvijaju seoski turizam

VINOGRADARSTVO, VOĆARSTVO  
Vinom i rakijom razvijaju seoski turizam



SJAJNE VESTI & AGROKLUB

Slavko Škrbić, iz Neština, kod Bačke Palanke, bavi se voćarstvom i vinogradarstvom, ali i proizvodnjom vina i rakije. Na površini od 5 ha on se ranije bavio ratarstvom dok, kako kaže, nije otkrio zadovoljstvo koje mu donose vinograd od 7.000 čokota, zasad 2.000 stabala kruške, 1000 stabala šljive, breskve, višnje, kajsije.

Sav rod ide u preradu

„Godinama sam u ovom poslu, ali od kada sam otišao u penziju imam mnogo više vremena. Tako da su vinska priča i destilerija postali naš porodični posao koji će mo razvijati i širiti. Sav rod voća prerađujemo, a za tu svrhu izgradio sam i opremio destileriju. Oprema za ovaj posao je prilično skupa. Imam dva velika kazana, sudove, burad, cisterne. Destilerija je jedna od savremenijih u Vojvodini. Sve je mehanizovano kao što su mašine za razdvajanje koštica i peteljki, koje ujedno i melju voće“ – kaže Škrbić

Prošle godine Škrbići su proizveli 4.000 litara rakije, najviše lozovače i šljivovice, zatim jabukovače, dunjevače, kajsijevače, ali i oko 6.000 litara vina, rizling, kaberne sovinjon i vranac. Učestvovali su na mnogim takmičenjima i manifestacijama o čemu svedoči više od stotinu medalja, diploma i pehara. Prošle godine Slavko je proglašen za šampiona u proizvodnji rakije u Neštinu, a šampionsku titulu ponela su i njegova vina na takmičenju u Erdeviku.

Vinograd je dobro rodio
„Za razliku od lane ove godine je vegetacija znatno ranije krenula tako da smo do početka maja obavili nekoliko prskanja. Tokom aprila bilo je dosta niskih temperatura koje su oštetile voće, rod kajsija će biti znatno slabiji, kao i kruške, bojim se da je neće biti ni 10 % u odnosu na prošlu godinu. Osim toga pojavila se i kruškina buva, a preparati za njeno suzbijanje su veoma skupi tako da je veliko pitanje da li će rod pokriti troškove održavanja voćnjaka. Kada je reč o šljivama mogu da kažem da će ih biti količinski manje, ali će kvalitet biti dobar jer ove godine nisu prerodile kao predhodne. I dunja je dobro rodila, a vinograd je poneo kao nikada do sada i mislim da će mo morati vršiti proređivanje. Prvu berbu očekujem sredinom jula kada će grožđe iz naših vinograda biti na pijačnim tezgama“, ističe Škrbić.

Prodaja ide teško
Posla u voćnjaku i vinogradu uvek ima. Škrbići zato moraju da angažuju sezonsku radnu snagu, a u destileriji tokom sezone posao je organizovan u tri smene. Da je teže prodati nego proizvesti, potvrđuje i naš sagovornik ističući da bi svako voleo dobro i kvalitetno vino i rakiju, ali nema dovoljno novca. Svojim proizvodima on snabdeva nekoliko restorana, a prodaje ih i u kući. Njegova pića pila su se daleko od Neština jer su kao poklon otišla put daleke Amerike i Rusije.

Razvoj seoskog turizma
S obzirom na to da su mu se u poslu pridružili sin i njegova porodica, Škrbići se trude da proširuju zasade, ali razvijaju posao i u pravcu seoskog turizma. U tu svrhu renovirali su stari čardak, tako da imaju prostorije u kojima mogu da ugoste sedamdeset gostiju i posluže im specijalitete domaće kuhinje. Degustacija vina i rakije za goste je besplatna, potvrđujući tako onu staru rimsku poslovicu koja kaže: „Da bi upoznao jedan narod, sedi za njegov sto, probaj njegovu hranu i pij njegovo vino, onda ćeš znati kakvi su to ljudi“.

„Treba razvijati seoski turizam jer mi ovde imamo šta da ponudimo. Kod mene su dolazili gosti koje je dovodila jedna beogradska turistička organizacija, ali su se našim prirodnim lepotama i naravno gostoprimstvom oduševili i Norvežani i Rusi. U želji da eksperimentišem i imam nešto novo. Pravio sam vino od drugog voća, jabuke, višnje, šljive. To je poseban ukus, a ta vina sam pravio samo za sebe, za svoju dušu i nisu za prodaju. U vinu treba uživati, umereno ga koristiti i ne preterivati, zato što je to božansko piće“ – zaključuje Slavko Škrbić.

Foto: bigstockphoto.com, @luckybusiness
Autor: Rada Milišić

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.