Pretvorite balkone i verande u oaze domaće hrane

EKO PROIZVODNJA  
Pretvorite balkone i verande u oaze domaće hrane



SJAJNE VESTI & AGROKLUB

Procesom urbanizacije pojavili su se problemi poput povećanja toplote u gradovima zbog nedostatka vegetacije. Ali i različita zagađenja, najčešće prouzrokovana saobraćajem. Zbog svih negativnih uticaja na kvalitet života ljudi u gradovima, u poslednjih nekoliko godina, pojedini svetski gradovi (Pariz, Toronto, Tokio, Kopenhagen, Cirih…) uneli su izmene u urbanu politiku kroz zelene krovove.

Nove zgrade, treba da imaju ili krovove obrasle vegetacijom ili solarne panele za proizvodnju energije. Zeleni krovovi obezbeđuju stanište pticama, apsorbuju zagađujuće materije iz vazduha. Takođe smanjuju gradsku vrelinu, te zadržavaju vodu koja potiče od padavina i tako smanjuju izlivanje vode iz kanalizacije. Ovo je pokazatelj da ozelenjavanje što većeg broja gradskih zona uveliko povećava kvalitet života u gradovima. To je prvenstveno zbog vegetacije koja povoljno utiče i na raspoloženje, a povećava i radnu produktivnost.

Ušteda novca i poznato poreklo hrane

Urbano baštovanstvo je u poslednjih nekoliko godina postalo prilično rašireno, ne samo kao građanske i pojedinačne inicijative, već i kao projekat u koji se uključuju i lokalne vlasti tako što javne površine, koje se ne koriste, daju građanima na korišćenje za proizvodnju hrane (povrće, začinsko i lekovito bilje). Urbano baštovanstvo, osim što ozelenjava gradske površine, utiče i na očuvanje biološke raznovrsnosti, pruža mogućnost ljudima, naročito onima koji nemaju priliku da negde u ruralnim područjima gaje biljke, da sebi proizvedu hranu.

Pored toga što su urbane bašte korisne kao izvor hrane za ljude koji stanuju u gradovima, njihova uloga za pojedinca, ali i za celo društvo je višestruka. Jer one ljude podstiču na samoodrživost, a takođe su i mesta gde se građani okupljaju, druže i razmenjuju iskustva. Na taj način se štedi novac, što je vrlo značajna komponenta ako se u obzir uzmu ekonomske prilike u društvu, a poreklo hrane nam je poznato, što je takođe jedna od značajnih stavki kada kupujemo hranu, jer smo sve nepoverljiviji kada je reč o izvorima hrane koju konzumiramo.

„Urbano baštovanstvo, osim što ozelenjava gradske površine, utiče i na očuvanje biološke raznovrsnosti, pruža mogućnost ljudima, naročito onima koji nemaju priliku da negde u ruralnim područjima gaje biljke, da sebi proizvedu hranu.“

Iako su ljudi koji žive u gradovima uglavnom ograničeni za neki sopstveni uzgoj hrane, ipak ima dosta potencijala koji ljudi ne koriste. Od kako sam počela da gajim povrće, češće zavirujem u tuđa dvorišta. Ne zbog toga što me interesuje kakav neko život vodi, nego me zanima kako svaki prostor može biti iskorišćen za proizvodnju hrane. Ljudi često misle da je za gajenje povrća potrebno više prostora nego što oni imaju oko svojih kuća. Tj. da nemaju uslove za sopstvenu proizvodnju hrane.

Sve je u organizaciji prostora

Gajeći povrtarske kulture, shvatila sam da se na vrlo maloj površini može dobiti dosta hrane, samo što taj prostor treba dobro organizovati. Ukoliko smatrate da je prostor oko kuće rezervisan samo za ukrasno bilje i cveće, odnosno da tu ne želite nikakve „poljoprivredne“ aktivnosti, imajte na umu da je većina povrtarskih biljaka izuzetno dekorativnog izgleda čemu najviše doprinose cvet i plod (razne vrste tikava, krastavac, paradajz, paprika, itd).

Ukoliko postavite 3-5 posuda u koje ćete zasaditi paradajz, npr. sorte čerija, imaćete ga svaki dan u tanjiru tokom letnje sezone. To traje sve do pojave prvog mraza u kasnu jesen, aretpostavljam da je to većini omiljena namirnica. Sva ova ulaganja su minimalna, a sve za šta trebate da izdvojite novac su posude. Može i na neki komad zemlje ukoliko imate slobodan. Čak i negde u cvećnjaku, zatim zemljište kao supstrat, prihrana i semenski-sadni materijal.

Ukoliko nemate mogućnost da na nekom otvorenom prostoru, oko kuće, napravite baštu ili da postavite plastenik, a imate balkon ili verandu, možete za sebe da proizvedete gotovo sve što biste gajili u bašti i plasteniku (paradajz, papriku, krastavac, razne vrste tikava, luk, salate, rukolu, mahunarke, šargarepu…) svakako u manjoj količini. Ali opet nešto od toga može biti sasvim dovoljno u toku sezone. Neke biljke mogu da zauzmu veliku površinu, na primer tikve jer su puzačice. Međutim možete ih postaviti tako da rastu vertikalno, odnosno pužu u vis. A ne na okolno zemljište pa ćete time uštediti na prostoru.

Ono na šta morate da pazite prilikom gajenja hrane na balkonu je sledeće:

Osvetljenje/osunčanost

Postoje biljke kojima treba dosta sunčanih sati. Sa druge strane, imamo biljke koje bez problema rastu i bez direktnog sunca, odnosno u senci. Da bismo proizveli što više povrća na balkonu, dobro bi bilo da je bar njegov jedan deo dovoljno osunčan. Ovo važi za recimo paradajz ili krastavac i tikvice koji traže sunce. Na mom balkonu, na primer ljute paprike rastu bez direktnog izlaganja suncu i dosta dobro rađaju. Pravilo je da paprikama treba dosta sunca da bi se lepo razvijale. U svakom slučaju, treba eksperimentisati.

Oprašivanje

Za gajenje povrća u gradu, naročito u stambenim zgradama, veliki problem je nedostatak bumbara. Takođe i pčela i ostalih insekata oprašivača. Ukoliko recimo uzgajate paradajz, tikvice, krastavac, ove biljke možete i sami da oprašite. Sa druge strane možete da zasadite cveće koje bi privuklo insekte. Za oprašivanje paradajza postoji sprava koja protrese cvet i tako se obavi oprašivanje. Kod tikvice i krastavaca cvetovi su jednopolni, pa je tučak ženskog cveta potrebno protrljati prašnicima muškog cveta.

Veličina posude za uzgoj povrtnica

Svaka biljka ima svoje zahteve kada je reč o vodi, hrani, prostoru, itd. Veličinu posude za gajenje različitih kultura birajte na osnovu karakteristika za tu biljku. Najmanje što možete da učinite na svom balkonu, je da za svoje potrebe posejete začinsko i lekovito bilje: bosiljak, origano, majoran, kamilicu, žalfiju, nanu, peršun.
Biljke u posudama možete prihranjivati i pomoću glista koje će biti u zemlji u posudi. Njima možete, ili ostavljati na površini zemlje, ili ubacivati kroz cevčicu koju biste stavili u zemlju, ostatke organskog kuhinjskog otpada koji će gliste da prerade i tako proizvedu hranljivi humus za vaše biljke.
Za početak počnite sa jednom saksijom/posudom i videćete da ćete ubrzo nalaziti sve više prostora o kojem ranije niste ni razmišljali da ga možete iskoristiti na ovaj način. Često će vam se desiti da je za neku namirnicu potrebno samo da „skoknete“ do balkona.

Foto: Hannamariah/Bigstockphoto
Autorka: Tatjana Suhajček

U saradnji sa AGROKLUB ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.