Jagma za semenom uljane repice

POLJOPRIVREDA  
Jagma za semenom uljane repice



SJAJNE VESTI & AGROKLUB O SEMENU ULJANE REPICE

Ima ona čuvena šala o statistici: „Povećali smo izvoz metli za 200%. Prošle godine smo izvezli jednu metlu, a ove godine dve“. Ne baš u potpunosti, ali ovo se donekle može primeniti i na uljanu repicu. Iako je pre nekoliko godina proizvodnja uljane repice doživela ekspanziju, površine su naglo smanjene na mizernih nekoliko hiljada hektara. Sada se ta uljarica vraća na velika vrata. To je zaključak iz intervjua sa vlasnikom firme „Salaš 024“ Josom Anišićem koji se bavi ugovaranjem proizvodnje uljane repice. Evo i razgovora koji smo s njim vodili u Subotici.

Da počnemo sa iskustvima nakon žetve uljane repice?

Sever Vojvodine gotovo svake godine ima znatno manje padavina u odnosu na ostatak pokrajine. I ove godine imamo 40% manje padavina od Čeneja. Kada dođu pripeke, u julu i avgustu, odnesu nam trećinu roda kukuruza. Zato poljoprivrednici uz pšenicu, kukuruz i suncokret prednost daju uljanoj repici u odnosu na soju i šećernu repu. Bitan je i ekonomski momenat. Naime, u poslednje dve godine uljana repica je na severu Vojvodine dobro rodila pa su poljoprivrednici postigli znatno veći prihod u odnosu na druge ratarske kulture.

Ugovorene tri puta veće površine nego lane

U kom rasponu su bili prinosi, cena, pa i prihod?

S obzirom na to da su poljoprivrednici u regionu Subotice, ove sezone, postigli prinose 3,6-4,5 tona zrna po hektaru, slobodno se može reći da su ovladali tehnologijom proizvodnje. Mi smo je u „Salašu 024“ platili 41,5 din/kg. To je bilo u proseku 100.000 po jutru, a kod pšenice sa rekordnim rodom od 4,5 tona po jutru dobili smo 70.000 dinara. Razlika je 30.000, a reč je o istim ulaganjima.

Kakva je zainteresovanost ratara za setvu uljane repice?

Evo do sada smo ugovorili 3 puta veće površine u odnosu na lane. Prošle godine 1.300 hektara a ove blizu 4.000 hektara.

Poljoprivrednici ostvaruju sve veće prinose. Kome ili čemu za to mogu da zahvale?

Uvezeni su najbolji svetski hibridi uljane repice od 6-7 kompanija. Tu mislim na Pionir, Dekalb, KWS, Limagrejn, Euralis i druge. Ta nova, poboljšana semena daju visoke prinose, otporna su na pucanje mahuna. Dakle, uljana repica se lakše vrši i manji je rastur. Zaštitari i agronomi su pomogli našim paorima u savladavanju tehnologije proizvodnje. Govori se da u Slovačkoj i Nemačkoj proizvođači postižu 5 t/ha, ali mogu reći da smo mi u Subotici imali jednu takvu parcelu. Iako imamo mnogo niže cene uljane repice u odnosu na pre 6-7 godina imamo zadovoljavajuću rentabilnost proizvodnje.

Uljana repica zahteva redovno obilaženje i zaštitu

Kritične tačke u proizvodnji su nicanje s jeseni i izmrzavanje zimi. Kako to prevazići?

Suvo leto i jesen predstavljaju veliki problem za nicanje uljane repice. Tom riziku ne možemo da doskočimo. Kada je reč o izmrzavanju ovi hibridi su poboljšani, pa mogu da izdrže golomrazice od -22°C. Po novoj tehnologiji koristimo i stabilizatore rasta s jeseni koji usporavaju rast i stvaraju otpornost na izmrzavanje.

Kakvo je stanje kada je reč o zaštiti?

Uljana repica zahteva češće obilaženje. Ne možemo da kažemo sebi „hajde pogledaću za 10 dana da li je nikla ili nije“. To se gotovo bar jedanput dnevno mora obilaziti. Prskati se mora momentalno. Kao jabuke. Kada nikne uljana repica manja je od nokta na malom prstu. Jedna buba za tri minuta izgrize 10 listova. Iz Poljoprivredne stručne službe nas upozoravaju a mi zemljoradnike. Inače, insekticidi za te namene nisu skupi. Sredstva za zaštitu su mnogo jeftinija nego kod pšenice. Naročito treće prskanje klasa pšenice protiv fuzarioze klasa. To je sve preko 5.000 dinara za litar, dok su insekticidi za zaštitu uljane repice u rangu 500-700 dinara za litar. Jedino što bi trebalo više puta prskati uljanu repicu.

Svi su se bolje pripremili za setvu

Koliko gubimo zato što terminski ne prodajemo uljanu repicu?

Uljana repica je u jednom momentu bila 380 evra, a mi smo imali ponudu 330 evra. To je bilo mesec dana pre žetve. Reč je o terminskoj prodaji. Mi nismo dobijali novac nego postoji sistem „potpišeš ugovor da ćeš po toj ceni isporučiti.“ To je uljana repica od zemljoradnika. Ako prodaš jeftino, a ona bude skuplja – napravio si promašaj. Ako ne prodaš, a bude obrnuto – onda si na gubitku. Mi još nismo naviknuti na terminsku prodaju.

Da li ima dovoljno semena uljane repice za setvu?

Pripremili smo se. Organizovali smo više prezentacija nego lane i našim kooperantima smo prikazali nove hibride. Obezbedili smo dovoljno semena. Čak četiri puta više nego lane. To su uradili i drugi ugovarači proizvodnje. I uvoznici semena su se bolje pripremili. Prošle godine, kada je počelo interesovanje za setvu, pojedinog semena nije bilo na tržištu. Definitivno, svi moramo da planiramo.

Nažalost, uljanu repicu uglavnom izvozimo kao sirovinu, umesto da od nje proizvodimo biodizel. Naime, u Evropskoj uniji je obavezno umešavanje 5% biodizela u dizel od fosilnih goriva. Ovim i drugim podsticajnim merama za proizvodnju biogoriva, zapadne zemlje pokušavaju da prevaziđu energetsku zavisnost od uvoza nafte. U Srbiji, međutim, slična zakonska legislativa još ne postoji, kao ni podsticaji za taj posao, pa se velikim fabrikama poput „Victoriaoil-a“, u Šidu, ne isplati da proizvode biodizel od uljane repice.

Autor: Đorđe Simović

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.