Sunce zaliva povrće – Mobilni robotizovani solarni elektrogenerator

POLJOPRIVREDA, IT TEHNOLOGIJE  
Sunce zaliva povrće – Mobilni robotizovani solarni elektrogenerator



SJAJNE VESTI & AGROKLUB O SOLARNIM ELEKTROGENERATORIMA

U povrtarstvu se godinama ponavlja ista situacija. Ona izgleda otprilike ovako: proizvodnja povrća zahteva mnogo vode, navodnjavanje je skupo kada se pumpe pokreću na benzin ili dizel, u ataru uglavnom nema struje, gradnja trafo-stanica je skupa (30.000 evra pa naviše), ali i ako se napravi trafo-stanica, elektrodistribucija seljacima naplaćuje industrijsku struju.

Jedno od mogućih rešenja za taj problem prikazano je na 152. seminaru evropskih agroekonomista koji je protekle sedmice održan u Skupštini Vojvodine. Inače, ovo okupljanje stručnjaka koji značajnim delom kroje agrarnu politiku u Evropskoj uniji bilo je posvećeno tehničko-tehnološkim inovacijama koje bi trebalo da dovedu do produktivnije proizvodnje. Tamo je prikazan i plod naše pameti.

Mobilni robotizovani solarni elektrogenerator

Naučnici iz Instituta „Mihajlo Pupin“ i iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede konstruisali su mobilni robotizovani solarni elektrogenerator i trenutno rade na poboljšanju njegovih karakteristika.

Namenjen malim gazdinstvima

Mobilni robotizovani solarni elektrogenerator je pre svega namenjen malim porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima koja obrađuju do 5 hektara. Takvih je u Srbiji 76% (do dva hektara 47,23% i 2-5 ha 28,90%). Naravno, ovde je reč o potencijalnim korisnicima. Krug se sužava kada govorimo o intenzivnim proizvođačima povrća (a moguće i voća u sistemu kap po kap i orošavanja). Pretpostavke su da nije potrebna velika količina vode niti veliki radni pritisak. Mobilni robotizovani solarni elektrogenerator je na savetovanju agroekonomista u Novom Sadu predstavio direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede – Jonel Subić.

„Uređaj je mobilan. Postavljen je na platformu auto-prikolice. Ima tri solarna panela. Uređaj smo testirali prošle godine u selu Glogonj kod Pančeva i u Velikom selu, kod Beograda. I na otvorenom i u zaštićenom prostoru. Uređaj je imao izlaznu snagu od 3 kW. Pokretao je dve pumpe od 1,5 kW, i na drugom mestu jednu pumpu od 2,2 kW. Neprekidno je radio 3-4 sata u zavisnosti od dubinskog zahvata vode (reni bunar ili kaptaža) i od broja rasprskivača koji je imao sistem. Kada je reč o sistemu „kap po kap“ pumpa od 1,5 kW je radila jako dobro. Kada je reč o otvorenom polju, dve pumpe od 1,5 kW su imale isti efekat kao jedna pumpa od 2,2 kW. Odjednom smo navodnjavali 17 ari“, kaže Subić.

Poboljšanja

Mobilni robotizovani solarni elektrogenerator je uređaj na kome stručnjaci permanentno rade pa bi uskoro novi model trebalo neprekidno da radi 4-6 sati. Poboljšana je i izlazna snaga koja je u rasponu od 4-4,5 kW. Za te potrebe je nabavljena pumpa od 4 kW. Dakle, u odnosu na prvobitni model može se upotrebljavati i jednosmerna i trofazna struja. Uređaj može istovremeno da pokreće sistem za navodnjavanje i da puni elektromobil (koji ga, teoretski, dovozi do parcele).

Baterije se pune do 5.000 puta

Mobilni robotizovani solarni elektrogenerator ima dva boksa baterija. Jedan boks se prazni dok se drugi puni (koristi sunčevu energiju za napajanje). Konstruktori tvrde da ako se baterije prazne do 60% mogu da se napune do 5.000 puta. Ako se baterije prazne do 80% mogu da se napune od 3.500-3.800 puta.

Matematika

I na kraju, manje više sve se završi u novčaniku. Na pitanje o tome koliko se isplati korišćenje jednog ovakvog uređaja Jonel Subić odgovara da je zalivanje povrća na ovaj način višestruko isplativije od pumpi koje za napajanje koriste benzin, dizel ili struju.

„Kao rezultat prošlogodišnjeg testiranja, a u zavisnosti da li je napajanje pumpe benzinom, dizelom ili strujom, 8-10 puta je isplativija proizvodnja. Ako navodnjavamo od 25-30 ari, ako radimo neprekidno 4 sata, potrošnja goriva po hektaru je 15-20 litara u zavisnosti od dubine zahvata. Iz mreže se potroši 11-15 kW. Planirana cena na tržištu je 7.000 evra. Uz povraćaj polovine investicije od Ministarstva poljoprivrede možemo očekivati da se investicija otplati za tri godine“, kaže Subić.

Na kraju treba dodati i to da je eksperiment sproveden na oglednim parcelama pod karfiolom, paradajzom i zelenom salatom. Ušteda utrošenog goriva za navodnjavanje kod karfiola je 486 €/ha; kod paradajza za 554 €/ha i kod zelene salate za 340 €/ha.

Autor: Đorđe Simović

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.