Jesen je idealna za sadnju voćnih sadnica

VOĆARSTVO  
Jesen je idealna za sadnju voćnih sadnica



SJAJNE VESTI & AGROKLUB O JESENJOJ SADNJI VOĆNIH SADNICA

Jesen je idealan period za sadnju voćnih sadnica. One su spremne za sadnju u fazi biološkog mirovanja, nakon opadanja lišća. Prednost jesenje sadnje u odnosu na prolećnu se ogleda u boljem ukorenjavanju sadnica. One spremnije dočekaju proleće i novi vegetacioni period. Sadnice posađene tokom jeseni će na proleće biti ukorenjene i trošiti energiju na listanje i novi rast. Dok, sadnice posađene u proleće istovremeno moraju da se i ukorene.

Koren raste sve dok se temperatura zemljišta ne spusti ispod 4ºC. Sadnice zasađene tokom jeseni počinju vegetaciju u proleće ranije za 2-3 sedmice. Sa jesenjom sadnjom ne treba kasniti i treba je obaviti 3 sedmice pre pojave mraza. Nedostaci jesenje sadnje su uticaj niskih teperatura, mraz se može javiti ranije, jak vetar, led, u kasnu jesen i zimu sadnice oštećuju glodari, miševi, zečevi i srne.

Dobre i loše lokacije za sadnju

Dobre lokacije za sadnju su dovoljno osunčane, dobro snabdevene vlagom, zaštićene od vetra sa severne i zapadne strane. Izbegavati lokacije koje su smeštene u udolinama, blizu šume, sa visokim nivoom podzemne vode, sveže iskrčene. Takve lokacije imaju čitav niz loših karakteristika koje bi loše uticale na sadnice.

Za sadnju je najbolje izabrati jednogodišnje ili dvogodišnje sadnice jer se najbolje ukorenjuju.

Pre sadnje je potrebno uraditi analizu zemljišta i pripremiti zemljište za sadnju. Pripremu zemljišta treba početi mnogo pre sadnje. Pravac pružanja redova treba uskladiti sa položajem parcele, odvođenjem viška vode i erozijom zemljišta. Za sadnju je najbolje izabrati jednogodišnje ili dvogodišnje sadnice jer se najbolje ukorenjuju.

Uspeh sadnje zavisi od izbora lokacije, pripreme zemljišta, ali i od stepena zrelosti sadnica. Sadnice mogu da budu sa golim ili upakovanim korenom. Na izbor vrste i sorte koju ćemo saditi utiču mnogi faktori: klimatski uslovi, izbor lokacije, kvalitet zemljišta, prilagođenost voćne vrste, sortne karakteristike, namena zasada, ponuda sadnica.

Kod sadnje veliku pažnju treba obratiti na mogućnost oprašivanja. Neke voćne vrste i sorte su samooplodne dok su druge stranooplodne. Kod stranooplodnih vrsta treba posaditi nekoliko sorti, najmanje tri sorte, radi postizanja dobrog oprašivanja. Sorte oprašivači treba da cvetaju u isto ili približno vreme cvetanja glavne sorte i da imaju dobro klijav polen.

Pripazite na izbor podloge

Kod kupovine sadnica potrebno je obratiti pažnju i na izbor podloge na koju je kalemljena sorta. Postoje različite podloge koje u velikoj meri utiču i na izbor načina gajenja i formiranja uzgojnog oblika voćnih stabala. Kržljave podloge daće stabla manjih dimenzija, traže oslonac pošto formiraju manji koren (jači vetar vrlo lako može da izvali takvo stablo ukoliko nema oslonac), posebne uzgojne forme (vitko vreteno), ovakva stabla imaju kraći životni vek. Stabla kod kojih je podloga bujna ili sejanac ne traže dodatne oslonce, dugovečnija su, formiraju veći koren i krošnju. Možemo ih formirati u uzgojnim oblicima koji su manje intenzivni.

Prilikom odabira i kupovine sadnica treba obratiti pažnju na to da je koren dobro razvijen, da nije oštećen, da nema simptoma bolesti, da su na korenu prisutni i tanji korenčići. Koren se osvežava pre sadnje u preparatu od zemlje, organskog đubriva i vode u odnosu 1:1:1. U ovaj rastvor može se dodati i čaj od divizme umesto dela vode. Stoji najmanje 30-40 minuta, a korenje koje je duže bilo van zemljišta i izloženo sušenju može da ostane potopljeno i preko noći. Ukoliko sadnice sa golim korenom nećemo odmah saditi treba ih utrapiti da bi sprečili isušivanje korena. Treba naglasiti i to da koren nikako ne sme ostati suv.

Nakon sadnje potrebno je posađenu sadnicu zaliti sa 10-12 litara vode.

U jesenjoj sadnji rupe za sadnju treba kopati najmanje 10-12 dana pre sadnje. Rupe za sadnju treba za 1/3 da budu veće od korena sadnice. Veličina sadne rupe zavisi od voćne vrste. Prečnik rupe treba da bude 60-100cm, a dubina 50-100cm. Prilikom kopanja rupe treba odvojiti površinski sloj zemlje od zemlje iz dubljeg dela. Nabolje je da sadnju obavljaju dve osobe. Prilikom sadnje jedna osoba treba da pridržava i centrira sadnicu, a druga treba da zatrpava rupu. Na dno rupe prvo je potrebno staviti organsko đubrivo – stajnjak i dobro izmešati sa zemljom iz površinskog sloja. Stajnjak nikako ne sme da dođe u dodir sa korenom jer bi izazvao njegovo propadanje.

Sprečite rast korova

Preko rupe trebali bismo da postavimo štap ili sadnu dasku koji treba da nam budu orijentir za dubinu sadnje. Sadnicu je potrebno postaviti u centralni deo jame, dobro rasporediti koren. Zatrpavati sadnicu uz povremeno protresanje kako bi se ostvario bolji kontakt korena i zemlje kojom obavljamo zatrpavanje i da se ne formiraju vazdušni džepovi. Dubina sadnje je do korenovog vrata koji mora da bude u ravni sa površinom zemljišta. Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 10cm. Prilikom sadnje potrebno je postaviti kolac na 3-5cm od sadnice. Za ovaj kolac treba pričvrstiti sadnicu da je ne prelomi vetar. Kolac uz sadnicu ostaje 2 godine. Zemlju oko sadnice lagano nagaziti i formirati jamicu u obliku posude. Nakon sadnje potrebno je sadnicu zaliti sa 10-12 litara vode.

U krugu od 30cm oko sadnice treba sprečiti rast korova jer će sadnica morati da se sa korovom takmiči za vodu i hranu. Malčiranje oko stabla voćke sprečiće rast korova, smanjiti gubitak vode, a organska materija u raspadu hrani koren. Postoje razne vrste malča, neke će zakiseliti zemljište i pogodne su za voćne vrste koje traže kiselije zemljište – borovnice. Zelena trava privlači puževe, seno miševe i voluharice i zbog toga je preporučljivije koristiti raspadnutu organsku materiju, odnosno gotovo organsko đubrivo.

Nakon sadnje voćku je potrebno prikratiti, naročito je to važno kod jabučastih sorti, na visinu 70-80cm. To će omogućiti formiranje stabla visine do 50cm i bočnih razgranjenja prve etaže. U slučaju da smo kupili sadnice sa bočnim razgranjenjima skraćivanje je potrebno obaviti 30-40cm iznad poslednjeg razgranjenja. Pregledati bočna razgranjenja, ukloniti suvišna i ona koja se zasenjuju, prikratiti razgranjenje koje se previše razvilo. Sadnicu potom treba zaštititi mrežama od štetočina kao što su zečevi i srne.

Foto: Pixabay.com

Autorka: Ranka Vojnović

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.