Dunja – izvrsna za prevenciju i lečenje bolesti

MEDICINA, VOĆARSTVO  
Dunja – izvrsna za prevenciju i lečenje bolesti



SJAJNE VESTI & AGROKLUB O DUNJAMA IZVRSNIM ZA PREVENCIJU I LEČENJE BOLESTI

Sve je veća popularnost svežeg voća kao izvora polifenola. U prethodnoj deceniji, istraživanja su dokazala da je dunja (Cydonia oblonga Miller. iz porodice ruža) važan izvor polifenolnih antioksidanasa a ima i snažno antimikrobno dejstvo.

Dunja je listopadno drvo koje može da naraste do visine od sedam metara. Plod dunje sadrži veliki broj semenki. Plodovi dostižu veličinu 10 do 12cm u prečniku, a takođe mogu da budu različitih dimenzija i asimetričnih oblika s karakterističnim spoljašnjim izgledom. Kora je prekrivena dlačicama koje nestaju zrenjem ploda. Pulpa je žutobela, čvrsta, lako oksidira u prisustvu vazduha i uglavnom je kisela.

Ima adstrigentno svojstvo (sredstvo za zatvaranje probave), pa se zato ne preporučuje njena konzumacija u sirovom stanju. Drvo dunje se koristi kao podloga za kultivare kruške, a od plodova se proizvode: pekmezi, džemovi, marmelade, kompoti, likeri i sokovi.
Plod dunje sadrži fenolne kiseline, flavanoide, organske kiseline koje imaju antioksidaciona svojstva. Od organskih kiselina, pulpa i kora dunje sadrže oksalnu, limunsku, jabučnu, kininsku, šikiminsku i fumarnu kiselinu. Dunja sadrži veliku količinu sirovih vlakna, šećere, vitamin C i minerale (kalcijum, kalijum i fosfor). Zahvaljujući njenom hemijskom sastavu, ekstrakti dunje se koriste kao prehrambeni dodaci u medicinskom lečenju upalnih bolesti i infekcija.

Lekovita svojstva dunje

Plod ima digestivno dejstvo i podstiče iskašljavanje. Nezreli plodovi su vrlo opori. Sirup od dunje se koristi u lečenju proliva i bezbedan je za dečiju upotrebu. Plod i sok mogu da se koriste kao vodica za ispiranje usta ili za grgljanje kod lečenja usnih čireva, problema s desnima i kod upale grla. Uz navedeno, dunja ima hipoglikemijske (snižava šećer u krvi), antikancerogene, protivupalne i antialergijske efekte.

Listovi dunje sadrže tanine i pektine. Tanini imaju adstrigentni uticaj, dok pektini imaju blagotvoran efekat na sistem krvnih sudova i pomažu pri smanjenju krvnog pritiska.

Semenke dunje su blag, ali uspešan laksativ, a takođe imaju i adstrigentno i protivupalno dejstvo. Ako se potope u vodu, semenke nabubre zbog sluzi. Ta sluz ima umirujuće i blagotvorno dejstvo kada se uzima interno, naročito u lečenju bolesti respiratornog sistema, u lečenju manjih opekotina jer podstiče regeneraciju ćelija i tkiva. Pri konzumaciji se savetuje oprez zato što su u većim količinama otrovne. Kao i kod ostalih biljaka iz porodice ruža, semenke sadrže cijanovodonik (miris poput badema). U maloj količini, cijanovodonik ima stimulativni učinak na disanje i reguliše probavu. U većim količinama, može da izazove probleme s disanjem i u ekstremnim slučajevima smrt.

Kiselkasto-slatke dunje

  • 1,5 kg dunja
  • 0,5 l blagog vinskog sirćeta
  • 350 g šećera
  • 1 štapić cimeta
  • 5 karanfilića

Dunje je potrebno oguliti, narezati na tanke kolutove i očistiti od koštica. Kolutove treba složiti u posudu i do vrha zaliti vodom s malom količinom sirćeta. Polako kuvati sve dok potpuno ne omekšaju, a zatim ih preokrenuti u gustu cediljku da se potpuno ocede. U posebnoj posudi potrebno je skuvati pola litra vinskog sirćeta sa šećerom i začinima, a onda u to staviti oceđene dunje i kuvati još 15 minuta. Oprezno vaditi dunje i slagati u već pripremljene tegle za zimnicu. Sirup od kuvanja treba procediti i preliti voće da bi dunje bile potpuno prekrivene. Tegle treba zatvoriti tek kad su potpuno ohlađene. Spremiti na suvo i tamno mesto. Najbolje ih je konzumirati nakon pet meseci jer će tada dunje dobiti pravi ukus.

Kompot od dunja

  • 5 kg dunja
  • 2 kg šećera
  • 1 limun

Dunje oprati i oguliti, pa iseći na kriške. Potom ih treba staviti u posudu, pa dodati vodu, a kad sve to provri, skloniti sa šporeta i pustiti da se voda ohladi. Dunje zatim treba procediti i rasporediti u tegle. Vodi u kojoj su se dunje kuvale po potrebi se može dodati još vode da bi se dobila 2,5 litra vode. U tu vodu se doda šećer i skuva se sirup. Postepeno treba dodavati limunov sok. Sirup je potom potrebno naliti u staklene tegle i nakon toga pasterizovati oko 20 do 25 minuta.

  • Žele od dunja
  • 2 kg dunja
  • 800 g šećera na 1 litar soka
  • 1 limun na svaki litar

Odabrati potpuno zrele dunje, oprati ih i čvrsto obrisati kako bi se uklonile dlačice s plodova. Oguliti i očistiti dunje, koru zavezati u čistu gazu. Dunje narezati na listiće, pa ih potom staviti u lonac zajedno s korom u gazi, prekriti vodom i kuvati dok ne omekšaju. Sve istresti u cediljku i pustiti da se ocedi sok, pa to sve dodatno stiskati, ali ne previše (propasirati). Izmeriti količinu soka, dodati limunov sok sa šećerom, opet kuvati i skidati penu. Kako biste proverili da li je žele gotov, na tanjirić stavite kap želea. Ako se stvori tvrda kuglica koja se ne razliva, žele je gotov. Žele zatim treba izliti u čiste tegle i zatvoriti.

Odličan izvor antioksidansa

Španski specijalitet je sir od dunja (Dulce de membrillo), koji je takođe popularan i u nekim drugim evropskim zemljama. Ova slatka i mirisna poslastica, seče se na kriške i servira se uz tvrdi sir. Za pripremu sira od dunja potrebno je: 2 kg dunja, šećer u težini kaše, 1 limun i eventualno 3 do 4 jabuke. Najpre treba izabrati zrele dunje, oprati ih i cele kuvati. Voda mora da prekrije sve dunje u posudi. Za svetliju boju sira, može se dodati nekoliko celih jabuka.

Nakon što dunje omekšaju, treba ih vaditi jednu po jednu i propasirati. Na vagi treba izmeriti dobijenu kašu, pa dodati jednaku količinu šećera i sok od limuna. Kuvati uz neprekidno mešanje. Sir je gotov kada je gust i kad se odlepljuje od varjače. Manje kalupe treba umočiti u vrelu vodu, pa u njih sipati masu i držati na toplom dok se ne osuši. Sir zatim izvaditi iz kalupa, posuti šećerom i ostaviti da se još nekoliko dana suši na vazduhu.

Plod dunje i pekmez su odličan i jeftin izvor antioksidanasa i njihovim korišćenjem u ishrani može se uticati na prevenciju bolesti. Takođe, pulpa i semenke dunje su dobar i jeftin izvor antioksidanasa, pa bismo ih trebali više komercijalno iskorišćavati.

Izvor slike: flickr.com
Autorka: Martina Režek

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.