Balerina, Levka i Muhara na posebnom spisku

PREHRAMBENA INDUSTRIJA, POLJOPRIVREDA  
Balerina, Levka i Muhara na posebnom spisku



SJAJNE VESTI & AGROKLUB

Na Crvenu listu najređih gljiva Evrope odnedavno je uvrštena Kopljasta vlažnica koja je pronađena na Goliji. Zbog krhkog izgleda i nežno rozebele boje ponela je i naziv Balerina pod Golijskim nebom.

Ovo je treća gljiva iz Srbije koja je na evropskoj listi 33 retkih i zaštićenih vrsta gljiva po Bernskoj konvenciji. Nedavno je po prvi put izložena na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu.

Nežna balerina koju treba čuvati

Latinski naziv gljive nežna balerina je Hygrocybe calyptriformis. Veoma je retka ne samo na našem podneblju, već i na celom evropskom kontinentu. Poznavaoci gljiva iz cele Srbije imali su po prvi put priliku da je vide na ovogodišnjoj izložbi u Kragujevcu. Nenad Milosavljević, predsednik Gljivarskog društva Šumadije kaže da u Evropi ima svega 639 staništa ove vrste. Prvi put je pronađena pre desetak godina u okolini Valjeva, a ove godine u Rudnom na Goliji.

„Nežna balerina raste na livadama, ali ne zapuštenim nego onim koje su košene i održavane. Zbog toga je kod nje je u nekoj meri bitan uticaj čoveka. Osetljiva je i nežna, i veoma lepa, ali nije jestiva. Imali smo sreću da je pronađemo i izložimo zahvaljujući Prirodno- matematičkom fakultetu u Kragujevcu koji nam je ustupio primerak“ – kaže Milosavljević.

Džinovska levka očaravajućeg šešira

Na Evropskoj listi među 33 retkih i zaštićenih vrsta je i gljiva sasvim drugačijih karakteristika u odnosu na nežnu balerinu. To je Leucopaxillus giganteus ili Džinovska levka. Raste na šumskim čistinama i planinskim pašnjacima, a njena jestivost je pod znakom pitanja. Prečnik šešira ove gljive može da dostigne i 30 centimetara.

„Ime, Džinovska levka je dobila zbog svojih dimenzija i potpuna je suprotnost svojoj prethodnici Balerini. I ona je nađena na Goliji“ – dodaje Milosavljević.

Rođena sestra Crvene muhare

Treća retka gljiva koja se našla na evropskoj listi je Amanita regalis, takozvana Smeđa muhara.
„Smeđa muhara je vrlo blizak rod, odnosno sestra crvene muhare sa belim tačkicama, kako obično svi zamišljamo gljive. Veoma je lepa i zavodljiva, ali je i otrovna i izaziva halucinacije. Raste na četinarima na većim nadmorskim visinama“, objašnjava Milosavljević.

Posebne zbog retkosti, a ne jestivosti

Gljivari retko raspravljaju o tome da li su ove tri retke vrste sa prostora naše zemlje jestive ili ne, osim zbog opšte informisanosti. Smatraju da su one vredne same po sebi zbog svoje retkosti i zaslužuju da budu eksponati prirode.

„Evropa je već procenila da su ove tri retke vrste posebne. Retkost je kod gljivara relativna. Recimo, Evropa je zaštitila Kajmakčaru koja je kod nas česta, ali u nekih delovima kontinenta je veoma retka. Zavisi od različitih eko-uslova u kojima gljive rastu. A ove tri su zaštićene u celoj Evropi. Uopšte 33 gljive sa spiska po Bernskoj konvenciji zaslužile su da dobiju status povlašćenih. I kod nas su svakako, a tek nam predstoji da to inkorporiramo u naš zakon i to će se uskoro desiti“ – kaže Nenad Milosavljević.

Autorka: Biljana Nenković

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.