17 stvari koje morate znati pre podizanja voćnjaka

VOĆARSTVO  
17 stvari koje morate znati pre podizanja voćnjaka



SJAJNE VESTI & AGROKLUB

Kako se približava novembar i početak prodaje sadnica voća tako sve intenzivnije stižu pozivi u vezi sa podizanjem voćnjaka. Počev od kupovine sadnica, hemijske analize zemljišta, đubrenja, razmaka i ostalog. S velikom verovatnoćom da će nešto bitno biti izostavljeno, navešćemo samo najvažnije, kritične tačke u tom poslu.

1. Mislite na vreme

Podizanje voćnjaka zahteva višegodišnje pripreme. O svim segmetima treba dobro razmisliti jer ne kaže se za džaba – greške napravljenje pri podizanju voćnjaka teško se ili nikada ne ispravljaju.

2. Da li podižete profesionalni ili hobi voćnjak?

Za one koji profesionalno misle da se bave voćarstvom namenjen je ostatak teksta. Kada se radi o malim porodičnim voćnjacima, prednost treba dati vrstama i sortama koje zahtevaju redukovanu hemijsku zaštitu.

3. Da li koristiti usluge projektanta profesionalca ili se osloniti na sopstvene snage?

Sve je češći slučaj da voćari koriste usluge inženjera u rasadnicima koji su im prodali sadnice. To može da bude mač sa dve oštrice. Da ne dobijete pravovremenu i potpunu informaciju. A pitanje je da li će ta osoba uvek imati vremena za Vas. Možda je rešenje potpisati ugovor o konsultanskim uslugama. Savete možete dobiti u u savetodavnim stručnim službama – bilo privatnim ili državnim. Na kraju postoji obimna stručna literatura koju možete konsultovati prilikom svake pojedinačne operacije.

4. Kuda sa plodovima?

Možda bi pre podizanja voćnjaka trebalo sebi postaviti pitanje – šta ću sa plodovima kada stabla stupe u plodonošenje? Da li ću ih prerađivati, iznositi na pijacu ili prodavati veletrgovcima i nakupcima? Od odgovora na ova pitanja mnogo toga zavisi.

5. Izbor položaja voćnjaka

Svaka voćna vrsta ima svoje specifičnosti. Nadmorska visina, geografska širina, ekspozicija, nagib terena. Od ovih parametara zavisi da li će voćke dobijati više ili manje svetlosti i toplote. Kada će započinjati i završavati vegetaciju (uz karakteristike zemljišta). Voću generalno odgovaraju nagnuti položaji da se voda ne bi zadržavala u depresijama i tako gušila koren pa i celu biljku. Generalno, zbog mogućnosti izmrzavanja predlaže se podizanja voćnjaka na visine iznad 150 metara, a kao idealna nadmorska visina se navodi 400 do 500metara. Ovo sve treba uzeti sa rezervom. Za voćnjak treba birati osunčane i položaje skrivene od direktnog udara vetra. Dobar pokazatelj izbora mesta je i blizina dugovečnih, a još rodnih voćnjaka.

6. Tip zemljišta

Voću uglavnom odgovaraju slabo kisela, dobro propusna zemljišta. Odstupanja od toga mogu biti od odlučujuće važnosti za neke voćne vrste (hloroza breskve i kruške kalemljene na dunji na alkalnim zemljištima).

7. Niz organizacionih pitanja

Trebalo bi razmisliti i o tome koliko će voćnjak biti udaljen od ekonomskog dvorišta, o rasporedu puteva u voćnjaku, obezbeđivanju radne snege za berbu.

8. Kupovina sadnica

Kada odluče koju voćnu vrstu i koju sortu (sorte) će saditi voćari bi trebalo da godinu dana unapred potpišu ugovor sa renomiranim rasadnikom o proizvodnji vrhunskih, bezvirusnih sadnica voća. Dobra poslovna praksa je da se tom prilikom plati trećina krajnje cene. Ovo je dobro iz dva razloga. Voćar je sebi obezbedio dobar sadni materijal a rasadničar ima plasman za svoju proizvodnju.

9. Gajenje biljaka za zelenišno đubrenje

Voćnjake ne bi trebalo podizati na krčevinama starih zasada ili šuma. Takođe, bilo bi dobro da se nekoliko godina pred sadnju gaje biljke koje stvaraju znatnu organsku materiju čijim bi se zaoravanjem podigao njen sadržaj u zemljištu. Prednost treba dati leguminoznim biljkama koje će obogatiti zemljište hranjivim materijama u roku od nekoliko godina, pa tek onda podizati voćnjak. U tom periodu će se u zemljištu smanjiti i sadržaj patogena koji napadaju korenov sistem voćaka.

10. Krčenje šiblja – rezervoara patogena

U blizini voćnjaka treba iskrčiti šiblje i divlje forme voća koje može biti zaraženo virusima i drugim patogenima i bolestima.

11. Hemijska analiza i meliorativno đubrenje

Na nekoliko meseci pred sadnju potreno je da voćari urade hemijsku analizu zemljišta na kome će podići voćnjak. Na osnovu nje, uz konsultacije sa stručnjacima, potrebno je uraditi i meliorativno đubrenje. Hemijska analiza trebalo bi da pokaže sadržaj pojedinih pre svega makro elemenata i kalcijum karbonata. Pri meliorativnom đubrenju u zemljište se unose velike količine mineralnih i organskih đubriva, pošto bi voćke na tom mestu trebalo da ostanu od 15 do 50, pa i više godina u zavisnosti od voćne vrste. Ovo đubrenje trebalo bi da prati duboko oranje, sa podrivanjem, koje omogućava da se zemljište dobro razrahli i tako doprinese što lakšem rastu korena voćaka.

12. Razmeravanje, obeležavanje mesta za sadnju, kao i odnos glavnih i sorti oprašivača

Nakon meliorativnog đubrenja i sleganja zemljišta potrebno je poravnati teren. Tada je potrebno razmeriti parcelu, odrediti pravac redova, (najčešće pravac sever-jug) i obeležiti mesta za sadnju. Trebalo bi razmišljati i o odnosu glavne sorte i oprašivača. Jabučaste voćne vrste su samobesplodne, pa im treba odabrati odgovarajuće sorte oprašivače. Koštičave voćne vrste su u najvećem broju slučajeva, a posebno novi sortiment – samoopodne.

Ipak, istraživanja pokazuju da se u šljivicima naprime u kojima se nalaze pored osnovne još dve sorte prinosi povećavaju i do 20 odsto. Razmeravanje se može uraditi i uz pomoć GPS-uređaja i softvera za projektovanje prilikom naručivanja sadnica od rasadnika u predhodnoj godini. U ovom tekstu se nećemo baviti postavljanjem stubova i žice, protivgradnih mreža kao i bušenje bunara i postavljanja sistema za navodnjavanje kap po kap. To iziskuje jedan poseban članak. Trebalo bi obratiti pažnju na rastojanje između krajnjih redova i granica parcele kako bi se nesmetano moglo prolaziti mehanizacijom.

13. Ograđivanje parcele

Mlade voćke su idealna poslastica za glodare, naročito zečeve. U slučaju njihovog kalamiteta mogu za nekoliko dana čitave mlade voćnjake oglodati. Voćke mogu da se zaštite pojedinačno ili bi zasad trebalo ograditi. Ograda bi trebalo da je najmanje 50 centimetra odmaknuta od kraja parcele.

14. Vreme sadnje

Saditi se može u jesen, tokom zime ili ranog proleća. Važno je da se ne sadi u smrznutu i previše vlažnu zemlju. Kasna prolećna sadnja se ne preporučuje.

15. Kopanje jamića sa sadnju

Jamići se kopaju na mestu gde su postavljeni markeri prilikom razmeravanja. Zemlja sa vrha jamića se stavlja na jednu stranu, a sa dna na drugu. Nakon sadnje se vraća obrnutim redom.

16. Priprema sadnica za sadnju

Sadnica za sadnju pripremaju se u danu sadnje. Prvo se pregledaju. Sve oštećene i nekvalitetne se odbacuju. Samo vrhunska sadnica se mora posaditi. Na zdravim sadnicama se skrate osnovne žile. Na pokidanim žilama obnavljaju se preseci do mesta koje nije oštećeno. Preseci moraju biti pravi, jer što je rana veća sporije zarasta.

17. Sadnja

Sadi se na istoj dubini na kojoj je sadnica bila u rastilu. Jedan radnik stavlja sadnicu u centar jamića i proverava da li je u istom pravcu sa posađenim sadnicama. Drugi radnik preko korena sadnice nabacuje zemlju. Lakim drmanjem sadnice omogućava se bolje popunjavanje prostora između žila. Zemlja se lagano gazi da bi se istisnuo vazduh i što bolje uspostavio kontakt izmedu zemljišta i žila. U slojevima se dodaje nova zemlja i vrši njeno gaženje. Ako se sadi u proleće sadnicu bi trebalo zaliti sa 10 litara vode. U zavisnosti od meliorativnog đubranja na vrh se doda NPK đubrivo i stanjak pa se prekriju rastresitom zemljom. Ovim je sadnja završena.
Nije za utehu, ali u procesu podizanja voćnjaka, gotovo po pravilu se pojavljuju novi i novi problemi koje treba prevazići. To nikako ne bi trebala da bude prepreka za podizanje novog zasada voća.

Foto: pixabay
Autor: Đorđe Simović

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.