Malina isplatljivija od dinje

VOĆARSTVO  
Malina isplatljivija od dinje



SJAJNE VESTI & AGROKLUB

Pre destak godina bilo je nezamislivo da se u Sremu podižu malinjaci. Poljoprivrednici su bili privrženi samo ratarskoj proizvodnji, dok se manji broj njih tada odlučivao na intenzivnu proizvodnju voća i povrća.

Sada je slika savim drugačija. Povrće i voće preuzimaju primat u poljoprivrednoj proizvodnji i kod sremskih paora, a oni i na tom polju postižu izuzetne rezultate. Malinjaka je sve više, a za proizvodnju ove voćne vrste odlučio se i Stojan Radović iz Buđanovaca.

Radovići rešili da se oprobaju kao malinari

Stojan i Divna Radović iz Buđanovaca rešili su se ove godine da započnu proizvodnju maline. Za početak, na maloj površini su zasadili 600 sadnica. Kažu, jedan deo se nije primio, ali su zadovoljni onim što je ostalo. Prvim rodom Stojan je zadovoljan.

„Na ovu proizvodnju smo se odlučili na nagovor rođaka koji nam je obezbedio tržište. U počektu nisam verovao da će malina uopšte da se primi u Buđanovcima jer je to neuobičajeno za ovaj naš kraj. Međutim sve je dobro krenulo. Iako se jedan broj sadnica nije primio, ja sam zadovoljan. Nije bilo puno posla pošto ova sorta nije špalirna, a malina ne traži neku posebnu zaštitu“ – kaže Stojan.

Proizvodnja maline nije zahtevna

Malina u gajenju ima više prednosti u odnosu na druge voćne vrste. Lako se razmnožava, počinje da rađa u prvoj ili drugoj godini posle sađenja a u trećoj godini dostiže pun rod. Plod dozreva u junu i julu kad na tržištu nema dovoljno svežeg voća. „Plod se mora obrati na vreme. Za vreme berbe, sve smo podredili malini. Prvo se ona obere pa se onda rade drugi poslovi. Ne smemo čekati previše, kad rod stigne za berbu odmah se skida, pakuje i transportuje do kupca. Imamo sreću što imamo siguran plasman”, kaže Divna.

Malina donela dobru zaradu

Da odluka o sadnji maline na samo malom delu obradivih površina nije bila pogrešna, potvrđuje naš domaćin. Kaže, zaradio je više na malini nego od proizvodnje dinje na jednom jutru. „Malina je isplativija od dinje koju smo imali na jednom jutru. Cena po kojoj smo malinu prodavali bila je 250 dinara za kilogram. Dinje su koštale daleko manje. Iako je ovo prvi rod maline dobro smo prošli. U proseku sa svake sadnice ubrali smo oko kilogram roda“, priča Radović.

Upravo zbog toga Radovići planiraju da površine pod malinom ove jeseni povećaju. U pitanju je rasad maline sorte Polane koja nije špalirna. Kada je proizvodnja maline u pitanju treba reći da je rizik u proizvodnji te voćne vrste manji u odnosu na druge jer joj grad, mraz i vetar ređe pričinjavaju štete. Za njenu proizvodnju neophodan je dobar izbor parcele. Malina koja važi za kalijumovu biljku, zahteva zemljište PH vrednosti od pet do šest, u blizini bukove šume, a po mogućnosti treba da je okrenuta ka istoku. Za podizanje jednog hektara zasada potrebno je uložiti pet do sedam hiljada evra, zavisno od cene sadnog materijala, ali u ovu cenu nije uračunat sistem za navodnjavanje. Osim cene ulaganja u zasad, neophodno je obezbediti i dovoljan broj radnika koji će brati malinu koja zri oko 30 dana.

Autor: Zlatko Markovinović

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.