O imeni Božjem (deo drugi)

RELIGIJA  
O imeni Božjem (deo drugi)



SJAJEN VESTI – AUTORSKI TEKST O IMENU BOŽJEM

Naravno da Bog ima i svoje, lično ime (Nomina personalia Dei). Svoje Ime On je sam otkrio proroku Mojsiju (hebr. משה, Moše) kada mu je na gori Horev (lokacijski ona je jedno od vrhova planine Sinaj) dao zadatak da izvede svoj narod iz Misira (Egipat), iz ropstva u slobodu.

Ime Boga se u hebresjkoj literarnoj tradiciji piše יהוה (YHWH) i u svetim tekstovima se pojavljuje ili u tom obliku koji se stručno zove tetragramaton. Ili kao četiri crvene tačke smeštene po dve u dva reda. U hebrejskoj tradiciji Ime Božje je neizgovorljivo iz, kako se smatra, dva razloga. Prvi je jer je u staroegipatskom jeziku postojala jedna fonetski jako slična reč, a koja je označavala magarca. Drugi, jer su ljudi previše koristili Ime Božje u psovkama te su zato sveštenici zabranili da se ono izgovara.

Najveću pomoć u lakšem čitanju i, samim tim razumevanju svetih spisa dala je u periodu od 8 do 10 veka masoretska redakcija. Ona je podrednim i nadrednim znacima vokalizovala tekst. Odgovor na sasvim logično pitanje zašto je to urađeno na taj način, a ne prostim dodavanjem vokala u tekstu prilikom prepisivanja nalazimo u strogoj zabrani ikakve izmene svetog teksta te su masoreti, koji su, takođe davali i primedbe i pojašnjenja teksta jedino mogli da stave znake ispod ili iznad slova.

Supralinearna vokalizacija (vavilonski sistem) je danas napuštena, a preovladala je infralinearna (tiverijski sistem). Masoreti su ispod tetragramatona stavili vokalizacijske oznake za reč Aoonaj. To je takođe jedno od imena Božjih koja su se koristila u svetim spisima te se danas napisani tetragramaton YHWH čita kao Adonaj.

JAHVE, BOG ILI ALAH – JEDNOM REČJU POSTOJANJE

Danas, znamo da je ime Boga Jahve (NE Jehova), što je u slovenskoj lingvističkoj tradiciji prevedeno kao ''Onaj koji jeste'' dok prevod LXX (Septuaginta) donosi rešenje ''bivstvujući''. Noviji prevodi na srpski i hrvatski jezik donose rešenje Đura Daničića koji je Stari Zavet prevodio sa luteranske Biblije dok je prevod LXX rađen direktno sa originala na starogrčki. Sledstveno starijim jugoslovenskim izdanjima, hrvatski prevod Jeruzalemske Biblije izdat 1991. godine a reizdat 2004. godine donosi prevod ''Ja sam koji jesam'', znači isto rešenje.

Naučnici smatraju da je reč Jahve izvedenica iz osnove starohebrejskog glagola ''biti'' tako da su prevodi, donekle, korektni i tačni. Sa svoje strane, autor ovog teksta lično smatra da treba prevod korigovati kako bi se našla najpovoljnija rešenja koja bi, ujedno i olakšala tumačenja svetih spisa.

Bilo kako bilo, ime Jahve, Bog ili Alah odnosi se na POSTOJANJE, večnost i prisutnost sile koja je stvorila čitav kozmos (grč. Κοσμος – svet). To ime, Ime Boga ukazuje na Njegovu prvu osobinu a koja je nestvorenost. Ako bismo želeli da ga izrazimo jezikom Fizike onda bismo najmanje pogrešili kod naziva perpetuummobille prve vrste – mašina koja neprestano radi bez postojanja inicijalnog impulsa. Kroz Svoje Ime Bog nam otkriva da je On večan te da je tvorac svega onoga što vidimo i što ne vidimo ali nam takođe daje shvatanje naše nesavršenosti koju možemo sagledati kroz nezrelost naših umova da shvatimo svu suštinu koju nam je preneo saopštivši nam Svoje Ime.

MI SMO NESAVRŠENI

Takođe, i Stari Zavet, Novi Zavet i Kuran otkrivaju nam da postoji svet koji ne vidimo. Ne možemo ga opipati, te nam je i sa te strane vrlo lepo saopšteno koliko smo nesavršeni. Bez obzira što tekstovima mi, ljudska bića, kruna Božjeg stvaralaštva. Naša nesavršenost se ogleda još i u činjenici da, u onome što mi, ljudi, nazivamo vremenskim tokom, istorijom, Boga sve vreme pokušavamo da sputamo, ograničimo i prostorno i vremenski, smestimo u hram, crkve ili džamije kako bi nam bio bliži. Takođe, On je izvanredno sredstvo manipulacije jer su u Njegovo Ime vođeni a, na žalost, vode se i danas ne osvajački već krvavi istrebljujući ratovi (u koje moramo pobrojati i kolonijalizaciju Južne Amerike ali svakako i istrebljivanje severnoameričkih indijanaca a danas nama vremenski najbliže Ukrajinu, Siriju i tzv. ISIL) a da pritom zaboravljamo na dve jako bitne stvari:

1. Bog nema veru, rasu ni naciju; i
2. ON JESTE a mi nismo.

A, od nas traži samo pokajanje.

Ovo je nastavak autorskog teksta, a prvi deo O imenu Božjem možete pročitati klikom na link.

Autor teksta se izvinjava ukoliko su se pripadnici verskih denominacija našli uvređenima ili zapostavljenima. Uvreda nije uvreda ukoliko je napisano istina a nedostatak prostora i vremena, kao i mnogo opširnije literature razlog je eventualnom zapostavljanju.

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.