Da li je sušenje voća u Srbiji isplativ posao?

VOĆARSTVO  
Da li je sušenje voća u Srbiji isplativ posao?



SJAJNE VESTI & AGROKLUB

U danima kada srpski poljoprivredni proizvođač pokušava da se pozicionira na srpskom tržištu sa što boljim i kvalitetnijim proizvodom, naročito kada tržište Srbije postaje sve liberalnije i otvorenije za konkurente iz inostranstva, nije suvišno pričati o višim stepenima prerade voća u Srbiji. Jedna od tih priča je proizvodnja i prodaja sušenog voća i kako doći do najboljeg proizvoda.

Zbog čega bi seljak u Srbiji, jabuku, šljivu ili krušku prodavao sirovu, a ne suvu?

U Srbiji se sušeno voće uglavnom jede za vreme Božićnih i Vaskršnjih praznika, najčešće suva šljiva, kajsija, smokva, urme, grožđe. Samo je suva šljiva naš proizvod, ostalo se uvozi, pa čak i kajsija. Kod nas se ne gaje sorte ove voćke za sušenje, već samo konzumne. Od svega ovoga šljive se najmanje pojedu. Velike količine suve šljive izvozimo u Rusiju u rinfuznom stanju, a tako je najmanje isplativa.

Na delu je i jačanje raznih „pokreta“ zdrave hrane koji preferiraju veće korišćenje u ishrani i suvog voća, pa se valja zapitati – zbog čega ti trendovi ne bi bili iskorišteni i za jačanje potencijala srpskog proizvođača?

Imajući u vidu i razne rasprave na poljoprivrednim forumima gde se proizvođači pitaju da li je bolja vakumska, tunelska ili komorska sušara za sušenje voća, da li je isplativo ući u tu investiciju ili napraviti svoju sušaru, koje voće je najisplativije sušiti, odgovor smo potražili od Mirka Babića, redovnog profesora doktora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, u penziji.

Kako odabrati sušaru?

Koliko okvirno košta kupovina jedne prosečne sušare za 600 do 1000 kg/24 h, za manje i srednje proizvođače?

Klasična (konvektivna) sušara sa lesama za voće, povrće i slične biomaterijale učinka (kapaciteta) 500 kg/dan svežeg materijala može da košta od 8.000 do 25.000 evra, što zavisi od konecepcije sušare, upotrebljenih materijala za izradu, vrste enregetskog izvora i stepena automatizovanosti. Treba da se zna da za sušenje nije dovoljna samo sušara, nego su potrebni pribor i oprema za pripremu materijala, kao i za naknadne operacije. Potreban je i adekvatan prostor kao i obezbeđeni sanitarno higijenski uslovi prema propisima. Potrebno je i određeno predznanje o tehnologiji sušenja.

Koja vrsta sušare je optimalna i ekonomski isplativa? Pominju se kao najbolje vakumske sušare. Možete li opisati tehnološke karakteristike, po Vama najprihvatljivije sušare za srpskog seljaka/poljoprivrednika?

Pored klasičnog sušenja primenjuju se i naprednije tehnologije sa ciljem da se dobiju kvalitetniji ili prihvatljiviji proizvodi za tržište. To su osmotsko predsušenje (kao prva faza sušenja pre klasičnog dosušivanja – kombinovana tehnologija), sušenje u vakuum sušarama, kondezaciono sušenje i liofilizacija (sublimaciono sušenje). Postoje neke kombinacije prethodno navedenih postupaka. Sve ove tehnologije daju neku prednost, zahtevaju veća materijalna ulaganja i zahtevaju bolju obučenost.

Ljudi su zbog manjka finansijskih sredstava rešeni da prave svoje sopstvene sušare. Šta biste im preporučili u tom slučaju?

Ko hoće profesionalno da se bavi ovim poslom većinu opreme, uključujući sušaru, treba da kupi od proizvođača. Neki dodatni elemente mogu se izrađivati u sopstvenim radionicama. Da li sami pravite automobile, veš mašinu, bicikl? Ne. Nemojte ni sušaru sami praviti. Neka to rade profesionalci. Sušaru sami možete praviti ako je jako mala i ako se suši za sopstvene potrebe. Do 50 kg svežeg voća na dan. Čak i u toj varijanti treba nešto naučiti, pa onda praviti.

U Srbiji se sušeno voće uglavnom jede za vreme Božićnih i Vaskršnjih praznika, najčešće suva šljiva, kajsija, smokva, urme, grožđe. Samo je suva šljiva naš proizvod, ostalo se uvozi, pa čak i kajsija.

Šljiva, jabuka, pečurke – to je nešto o čemu razmišljaju srpski poljoprivrednici. Koje sušare su najpogodnije za te proizvode?

Šljivu i jabuku treba suštiti na velikim postrojenjima, jer samo tako može se postići konkurentnost. U Srbiji postoje centri za sušenje voća dnevnih učinaka do 100 tona sveže šljive na dan! Sušenje jabuke takođe je ekonomski nategnuto na manjim postrojenjima. Gljive se mogu sušiti i u manjim postrojenjima, na primer u skladu sa dinamikom proizvodnje.

Treba ukazati na druge materijale koji se mogu sušiti i naknadno kvalitetno prerađivati (trešnje, višnje, bobičasto voće, kajsije, breskve, nektarije, kruške, dunje, šljive, ali na drugačiji način i drugo) mada se većina sušenog povrća uvozi iz Kine po veoma niskim cenama, neke vrste povrća su, takođe, ekonomski zanimljive, kao što su paprika, paradajz, neko začinsko bilje.

Inovacije na tržištu u pogledu ove tehnike?

Ima dosta kvalitetnih inovacija, ali ima i veoma pogrešnih koncepata. U mom dužem stručnom iskustvu nagledao sam se svakojakih rešenja. Pored dobrih, naišao sam na veoma pogrešna tehnička rešenja proizašla iz laičkog poimanja tehnologije sušenja. Najvažnije u svemu je da se ljudi što više obrazuju o ovoj temi, a to ne može na jednoj ili dve stranice uputstva.

Šta je značajno za srpskog poljoprivrednika da zna kada je ova tema u pitanju?

Sušenje voća (i druge prerade voća) su deo rešenja ruralnog razvoja. Podizanje proizvoda na viši tehnološki nivo, zapošljavanje, bolja verifikacija osnovne voćarske proizvodnje, rad tokom cele godine i niz drugih prednosti su razlozi zašto treba razvijati sušenje voća, povrća i sličnih biomaterijala (lekovito bilje, šumski plodovi ). Sušenje je obično u velikoj meri kompatibilno sa proizvodnjom konzumnog voća (sitnije i što nije prodato). Kompatibilno je i sa ostalim preradama.

Seminar – Obuka za proizvodnju

Da bi olakšala proizvođačima, grupa istraživača sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, predvođeni profesorima dr Ljiljanom Babić i dr Mirkom Babićem, osvojili su tehnologiju i razvili tehniku za kombinovano sušenje voća.

Želja ovog tima je da svoja saznanja prenese u praksu. S tim u vezi organizuje se seminar o proizvodnji sušenog voća, povrća i sličnih biomaterijala, od 6. do 9. februara 2017, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu u Istraživačkom, edukativnom i proizvodnom centru za sušenje voća i povrća (Laboratorija za biosistemsko inženjerstvo).

Foto: musicmanuk1 / Pixabay
Autorka: Marija Jovanović

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak-intervju je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.