Važnost plodoreda u povrtarstvu

EKO PROIZVODNJA, POLJOPRIVREDA  
Važnost plodoreda u povrtarstvu



SJAJNE VESTI & AGROKLUB O VAŽNOSTI PLODOREDA U POVRTARSTVU

Period zime idealno je vreme za organizaciju vrta ili bašte za narednu sezonu. To podrazumeva odabir kultura za sejanje ili sadnju, proveru semena i pripremu šeme plodoreda. On predstavlja redosled uzgajanja različitih kultura na određenom prostoru i u određenom vremenu, odnosno sezoni.

Rotacija sadnje kultura

Rotacija sadnje kultura predstavlja rotaciju setve ili sadnje kultura na istoj površini tokom 3-4 godine. Primenjuje se u poljoprivrednoj proizvodnji kako bi se zemljište što manje crpelo i izbegle štetočine i bolesti. Menjajući kulture omogućavamo da se zadrži balans hranjivih materija u zemljištu. Ovo je naročito značajno kod većih poljoprivrednih površina, gde se uzgajaju monokulture.

Osnove plodoreda

Osnovna pravila kojima bi se trebalo voditi u plodoredu jesu zahtevi za hranjivim materijama koje različito povrće ima. Oni svakako nisu isti za sve kulture. Obično je pravilo da kulture koje pripadaju istoj porodici imaju iste zahteve prema hranjivim materijama, te ih napadaju iste ili slične bolesti i štetočine. Zbog toga se biljke iz iste porodice ne seju, odnosno ne sade jedna iza druge.

Menjajući kulture omogućavamo da se zadrži balans hranjivih materija u zemljištu.

Ukoliko sejete od marta do kraja novembra, na jednoj gredici u toku jedne kalendarske godine mogu se izmeniti tri različite kulture Glavne podele grupa povrća su: biljke koje obogaćuju zemljište azotom i manje zahtevne biljke, umereno zahtevne kulture i biljke koje zahtevaju dosta hrane.

Mahunarke (grašak, pasulj, maune, bob) su biljke koje nisu zahtevne za hranjivim materijama i ne zahtevaju dodatna zalivanja. Na bolji prinos utiču umerene temperature u toku leta. Ovo su biljke koje zemljište bogate azotom i dobre su predkulture za biljke koje zahtevaju više hranjivih materija.

Kupusnjače (kupus, kelj, karfiol, brokoli, prokelj) i kulture iz porodice pomoćnica (krompir, paradajz, paprika, patlidžan), kao i tikvenjače (razne vrste tikvi, tikvice, krastavac) su „najgladnije“ povrtne kulture i potrebno im je dosta hranjivih materija u toku razvoja.

Keleraba, rukola i rotkvica, iako pripadaju porodici kupusnjača, ne zahtevaju mnogo hrane. Pored njih, u srednje, odnosno umereno zahevne biljke, spadaju još i spanać, razne vrste salata, blitva, cvekla, kao i luk, vlašac, šargarepa, peršun. Spanać je takođe biljka koja obogaćuje zemljište azotom.

Paradajz se sadi na istom mestu

Ključna osnova kod plodoreda je da, na primer, prve godine na istom mestu uzgajate slabo zahtevne biljke i one koje obogaćuju zemljište azotom (mauna), a sledeće godine neke koje su zahtevne za hranom (kupus). Isto tako, ove biljke možete uzgajati zajedno, jer kupusnjače i mahunarke su uglavnom kulture koje se slažu u uzgoju, s obzirom da mahunarke obogaćuju zemlju azotom i time hrane gladne kupusnjače.

Svaka bašta je poseban mikrosistem i trebalo bi da je urediti onako kako najbolje odgovara tipu zemljišta, osunčanosti, vašim potrebama za određenim kulturama i drugo. Više različitih kultura, više cveća, začinskog i aromatičnog bilja, znači više pčela, više korisnih insekata i više ptica koje se hrane insektima i puževima koji vam prave štetu.

Jedina kultura koja voli da se sadi na istom mestu svake godine je paradajz. On voli da se malčira spostvenim listovima. Ukoliko skidate zaperke, obavezno njima obložite zemljište oko paradajza. Kod ovog uzgoja budite oprezni ukoliko je u toku sezone bilo dosta bolesti kod paradajza, jer plamenjača može i da prezimi u zemljištu ukoliko zima nije bila dovoljno hladna.

Foto: MariaGodfrida / Pixabay
Autorka: Tatjana Suhajček

U saradnji sa AGROKLUBOM ovaj članak je prenesen u celosti bez izmene.

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.