Prvi film snimljen kamerama za video nadzor

FILM  
Prvi film snimljen kamerama za video nadzor



SJAJNE VESTI – PRVI FILM SNIMLJEN KAMERAMA ZA VIDEO NADZOR

Po nekim izvorima u Sjedinjenim Američkim Državama trenutno je u upotrebi oko 30 miliona kamera za video nadzor, što znači da u proseku na svakih deset Amerikanaca dolazi po jedna kamera. Podatak koji čini se nema svoju dobru stranu mnoge je šokirao i naterao da se zamisle u kom pravcu se kreće pitanje ljudskih prava i prava na privatnost.

Filmska industrija ne bi bila to što jeste u Americi, da nije prepoznala razmere ovog rastućeg trenda. Rešila je da ponudi svoj odgovor. Film “Look”, u prevodu “Gledaj”, prvi je film u potpunosti snimljen kamerama za video nadzor. Svaki frejm, svaki kadar, svaka scena, snimljeni su kroz prizmu bezbednosnih kamera. Zamišljen i realizovan tako da ostavlja utisak vrhunske špijunske drame, istovremeno uspešno postiže nesvakidašnji nivo realističnosti, iako je sav snimljen materijal kompletna fikcija. Ideja producenta Beri Šulera bila je da eksplicitno pokaže koliko su naši privatni životi postali javni. Takođe pokazala je i koliko više ne postoje nikakve granice.

Gde je Džarmuš kada nam treba?

Sam scenario poprilično asocira na nešto što je recimo mogao Džim Džarmuš da snimi, da se samo dosetio. Junaci su obični, prosečni građani, na prvi pogled ni po čemu posebni. Sve je zamišljeno kao omnibus priča/situacija, iz njihovih života.

Imamo tako priču o profesoru engleskog jezika, koji ima aferu sa maloletnom studentkinjom. Pratimo zatim život mladića, koji radi na benzinskoj pumpi, i mašta o uspešnoj muzičkoj karijeri. Sledeće mesto posle škole, i pumpe, gde su kamere toliko odomaćene u upotrebi da ih više uopšte i ne primećujemo, su prodavnice i supermarketi. Menadžer jedne takve radnje glavni je lik u epizodi o tajnom skloništu. On ga koristi kao utočište za seksualne radnice. Ono što je za sve njih zajedničko je, pogađate, snimak načinjen bezbednosnim kamerama, koji nudi rešenje, dobro ili loše, za svakoga od njih.

Motiv: Neverovatni podaci

Autorski tim koji stoji iza ovog ostvarenja su scenarista i reditelj Adam Rifkin, i izvršni producent Beri Šuler. Oni kažu da je njihov osnovni motiv bio da ukažu na neverovatne podatke. Tako je recimo svaki Amerikanac u toku dana otprilike 200 puta snimljen nekom kamerom. Te slike ostaju zauvek arhivirane na jednom od zilion servera. Kada uz to znamo kakav je napredak postignut u softverima za prepoznavanje lica, jasno je da je ideja o privatnosti prošlost, i da smo usred nepovratnog procesa.

Pored toga, želeli su i da pokrenu debatu i dobiju odgovore na neka pitanja. Kada će biti zakonima definisano koliko dugo i ko, može da čuva sigurnosne snimke? Kome su ti snimci dostupni? Koji zakoni će definisati kada je dozvoljeno koristiti snimke nastale ovim putem, i u koje svrhe?

Ukoliko vas kamere postavljene na javnim lokacijama ili bilo gde, uhvate da na primer varate ženu, da li su njoj, u postupku razvoda, dostupni ti snimci? Ima li pravo da ih potražuje? Zbog takvih banalnih pitanja, i onih mnogo ozbiljnijih, brojnih manipulacija i zloupotreba kojih nismo ni svesni sada, neophodno je za početak pokrenuti razgovor, i ne kriti se iza priče o povećanju bezbednosti građana, kao paravana za sve što iz ovakve neuređene situacije može da se izrodi. Kako to uraditi elegantnije i efektnije nego kroz kulturu.

Foto: pixabay.com

SJAJNO!



Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.