Kolubarska bitka (Suvoborska bitka) – veštine komandovanja srpske vojske i komadanta Živojina Mišića

ISTORIJA, HEROJI  
Kolubarska bitka (Suvoborska bitka) – veštine komandovanja srpske vojske i komadanta Živojina Mišića



SJAJNE VESTI PODSEĆAJU

Srpska vojska je u Prvom svetskom ratu izvela strateški najuspešniju bitku na Suvoboru ili popularniju u narodu kao Kolubarska bitka. Protivnik joj je bila moćna vojska Austrougarske pod komandon generala Poćoreka. Ova velika bitka vodila se u zimu tokom novembra i decembra 1914. godine.

Posle Cerske bitke i poraza na Mačkovom kamenu, komanda srpske vojske donosi odluku o povlačenju pred daleko jačim neprijateljem. Sa vojskom se sklanjao i narod bežeći od neprijatelja, što usporava povlačenje, a još veći problem je pričinjavao nedostatak artiljerijske municije, hrane, odeće i obuće. Pad morala kod vojnika je bio sve više izražen, tako da je sve ukazivalo da je Kraljevina Srbija pred propašću. Načelnik štaba Vrhovne komande Radomir Putnik bio je svestan ovakve situacije i predložio je da se sa Austrougarskom zaključi primirje i to saopštio vrhovnom komandantu regentu Aleksandru I Karađorđeviću.

„Srbija nema više vojske, vojnički rat je završen“, rekao je Putnik.

Vojnici na terenu su mu rekli da kod njih postoji volja, ali da su im potrebni hrana i municija. Kao što nevolje nikada ne dolaze same, tako i u noći 14. novembra, nova je snašla i komandant I armije. General Petar Bojović je ranjen, pa Radomir Putnik odlučuje da ga povuče sa dužnosti i da na njegovo mesto postavi generala Živojina Mišića.

Kolubarska bitka je počela 16. novembra 1914. godine povlačenjem srpskih trupa na desnu obalu Kolubare i Ljiga u pokušaju da tu zaustave prodor austrougarskih snaga. Naredba je bila da se po cenu života zadrži kota Čovka, jer je plan bio da se sa tih pozicija krene u protivnapad. Srpske trupe su uspele zadržati neprijateljsku vojsku nekoliko dana. Ali dovođenjem novih neprijateljskih snaga, Prva armija je primorana da se u noći 21. na 22. novembar povuče na novi položaj na grebenu Suvobora. Nadmoćnija Austrougarska vojska je uspela u nameri i zauzela je kotu Čovka. Tada Živojin Mišić samoinicijativno donosi odluku o povlačenju na položaje zapadno od Gornjeg Milanovca. Naišao je na otpor u srpskoj vrhovnoj komandi, ali nije odustao od te namere.

„Neću u ovom času nikoga da slušam kada radim posao za koji snosim odgovornost. Naredio sam povlačenje i ostajem pri tome. Dajte komandu kome hoćete, ali dok ja ostajem, ima da bude kako ja mislim da je najbolje za ovu zemlju“, zabeleženo je da je Živojin Mišić tada rekao.

Na kraju je dobio odobrenje i svoj plan je sproveo do kraja. Srpska vojska je 29. i 30. novembra zauzela nove položaje i počela da ih utvrđuje. Posle odmora od nekoliko dana i kada je stigla puščana i artiljerijska municija, Mišić sačinjava plan protivnapada koji posle dužeg razmatranja biva prihvaćen. Izdaje se naredba svim trima armijama i Užičkoj vojsci da 3. decembra krenu u opšti protivnapad. Kada su im se pridružile i armije pod komandom Stepe Stepanovića i Pavla Jurišića Šturma katastrofa austrougarske vojske bila je potpuna. Već tog i sledećeg dana nanešeni su veliki gubitci Austrougarskoj vojsci, koja se u rasulu povlači što je omogućilo ponovno vraćanje strateški važnih položaja. Suvobor, Maljen, Kondžulsko brdo i Čugulj su ponovo jaka uporišta srpske vojske. Ostatak Austrougarske vojske se povlačio prema Beogradu gde su doživeli još jedan poraz na Avali. Već 14. decembra Austrougarska izdaje naredbu o povlačenju preko Save. U noći između 14. i 15. decembra 1914. godine austrougarske trupe su napustile Beograd, koji je 15. decembra 1914. godine oslobođen.

Vojni analitičari i stručnjaci su jedinstveni u analizi da je Kolubarska bitka ušla u istoriju ratovanja. Pokazala je da je ovo jedinstven primer da se vojska, kojoj je predviđen potpun slom, za kratko vreme reorganizuje. Potom prelazi u kontraofanzivu i nanosi neprijatelju odlučujući poraz. Sve se to uspelo postići veoma dobrom strategijom, prebacivanjem i pregrupisavanjem snaga sa jednog na drugi deo fronta.

Taktika ratovanja koju je izveo Živojin Mišić i danas se izučava na vojnim školama širom sveta.

Ukoliko ste raspoloženi i interesuje vas kako je to izgledalo:

IMPRESIVNA ISTORIJA!



2 odgovora na temu "Kolubarska bitka (Suvoborska bitka) – veštine komandovanja srpske vojske i komadanta Živojina Mišića"

  1. Pingback: „Stazama slavnih predaka“ uskoro kreće devetočlana ekipa | Sjajne Vesti

  2. Владимир   12.11.2016 at 15:37

    Югославы выстояли во время фашистской акупации.

    Одговори

Odgovor

Vaša email adresa nije potvrđena.