SJAJNE VESTI IZ NIŠA

Putem od oko 240 kilometara, kuda su prošli srpski vojnici i civili pre stotinu godina, proći će i devetočlana ekipa. Ovim poduhvatom mlada ekipa želi da iskaže divljenje svojim precima. A ekipu čine: Nišlije – vođa ekspedicije Milan Lapčević, planinari Vladislav Cenić, Batica Petrović, Bojan Radenković i Zoran Popović, Marina Stanković iz Surdulice i Nataša Janjić iz Trstenika. Sve zanimljivosti i tok ovog marša propratiće i zabeležiti novinari Dragan Žika Stojanović i Milan Petković.

Tokom Prvog svetskog rata srpski vojnici i izbeglice doživele su strašnu golgotu putem od Peći, kroz Rugovsku klisuru, preko Andrijevice, Vezirovog mosta i Podgorice do Skadra. Istim putem proći će ova mlada ekipa sa željom da oda počast i poštovanje prema svom narodu koji je strdao u zimi 1915. godine.
S obzirom na svoju spremnost i iskustvo u planinarenju niška ekspedicija se nada da će uspeti doći do kraja puta bez većih problema. Maršom „Stazama slavnih predaka“ oni će se otisnuti početkom decembra baš u vreme kada su njihovi preci tim putem išli, a u Niš bi trebali da se vrate sredinom meseca. Dnevno će prelaziti od 30 do 35 kilometara kako su i planirali. Pešačenje će trajati oko 9 dana u zavisnosti od vremenskih prilika.

Po planu prva etapa puta je Rugovskom klisurom do prevoja Čakor na 1.849 metara nadmorske visine, zatim savladavanje 1350. metara visinske razlike uz 36 kilometara pešačenja.
Ono što je poenta i srž ovog marša je da ekipa spozna bar mali deo muka sa kojima su se susrele na hiljade ljudi 1915. godine i da se na Skadru, posle susreta sa tamošnjim Udruženjem Srba, polože venci i cveće na grobove stradalih vojnika gde ih je sahranjeno, nažalost oko 10.000. Oni će se zatim prevesti do Drača i Valone.

Ekspediciju organizuje PAK „Mosor“ uz veliku podršku Sportskog saveza Niša.
Još jedna zanimljivost marša je ta što je odluka da se vojska i narod povuku preko Albanije doneta baš u Nišu.

Srpska vojska, iscrpljena posle teških bitaka na Kolubari, morala je da se povlači ka jugu na Kosovu. Povlačenje srpske vojske i civila preko gudura Albanije na Krf počelo je u zimu davne 1915. godine, tokom Prvog svetskog rata. Od hladnoće, tifusa i drugih bolesti, gladi, nemoći kao i borbi sa Albancima život je izgubilo oko 240.000 ljudi. Srpska vojska se probijala preko Prokletija i bila je pod konstantnim napadima. Vojnici su krenuli 3. decembra put Albanije i Crne Gore. Ogromne probleme stvarali su Albanci koji nisu u to vreme priznavali vlast Esad paše Toptanija saveznika Srbije. Od 15. do 20. decembra srpska vojska je stigla u okolinu Skadra.
Tek krajem januara Francuska je donela odluku da pošalje brodove koji će prevesti srpske vojnike na grčko ostrvo Krf. Iskrcano je oko 135.000 ljudi. Ostrvo Vido kod Krfa bilo je pretvoreno u bolnicu, odnosno „ostrvo smrti“, a more oko njega u „plavu grobnicu“. Oko 5.000 srpskih heroja spušteno je u more. Iz poštovanja prema žrtvama, grčki ribari na tom mestu nisu pecali 50 godina.
Plava grobnica je naziv za deo mora oko ostvra Vida u gradu Krf u koje su tokom Prvog svetskog rata bili sahranjeni preminuli srpski vojnici kada na ostrvu više nije bilo mesta. Mnogo ljudi je je umrlo zbog raznih bolesti, nemoći i gladi. A o ovom potresnom mestu pisao je i srpski kniževnik Milutin Bojić u svojoj čuvenoj pesmi Plava grobnica.
Tokom Albanske golgote srpski narod je doživeo jedan od najvećih egzodusa u svojoj istoriji.

Našoj ekspediciji želimo da put prođe bez problema i da se živi i zdravi vrate kućama!

BRAVO!
SJAJNO!

  civili, ekspedicija, mars, niš, ostvo vido, ostvro krf, plava grobnica, sjajne vesti, sportski savez nis, stazama slavnih predaka, surdulica, top vesti, trestenik, vojska